.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2974/2020
10.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zlata Ivković, advokat u ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd - Filijala Prokuplje, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 2395/19 od 05.11.2019. godine, na sednici veća održanoj 10.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 2395/19 od 05.11.2019. godine.
PREINAČUJU SE presude Višeg suda u Prokuplju Gž 2395/19 od 05.11.2019. godine i Osnovnog suda u Prokuplju P 648/18 od 11.04.2019. godine u delu o troškovima postupka tako što se OBAVEZUJE tužena da tužiocu naknadi troškove prvostepenog i žalbenog postupka u iznosu od 46.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od 15 dana, a deo zahteva tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos troškova žalbenog postupka od presuđenja do izvršnosti presude se ODBIJA kao neosnovan.
OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, u roku od 15 dana.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 648/18 od 11.04.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da u korist tužioca uplati nadležnim fondovima doprinose za socijalno osiguranje po stopi na dan uplate za period od maja 2015. godine do aprila 2016. godine na iznose navedene u izreci; stavom drugim izreke odbačena je tužba u delu kojim je traženo da tužena popuni M8 obrazac o izvršenoj uplati doprinosa u korist tužioca iz stava prvog izreke i da M8 obrazac preda nadležnoj filijali Fonda PIO u Prokuplju; stavom trećim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 2395/19 od 05.11.2019. godine odbijene su žalbe parničnih stranaka i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odlučuje u smislu člana 404. ZPP.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP zbog razmatranja pravnog pitanja i ujednačavanja sudske prakse u vezi prava na naknadu troškova postupka. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući pobijanu presudu u delu koji se odnosi na troškove postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Tužilac je tužbom tražio da se tužena obaveže da uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu. Nižestepenim presudama usvojen je tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da u korist tužioca nadležnom fondu uplati doprinose po stopi koja će važiti na dan uplate. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stav drugostepenog suda je da je tužilac doprinose mogao potraživati i u ranijem postupku u kojem je potraživao razliku naknade za slučaj nezaposlenosti.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu nižestepenih odluka kojima je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Odredbom člana 153. stava 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stavom 1. ZPP da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da troškovi ovog postupka nisu bili potrebni. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka u situaciji kada je stranka uspela u sporu.
Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je preinačio nižestepene presude u delu o troškovima postupka tako što je obavezao tuženu da tužiocu na ime naknade troškova prvostepenog i žalbenog postupka isplati iznos od 46.500,00 dinara. Navedeni iznos obuhvata nagradu punomoćniku za sastav tužbe u iznosu od 6.000,00 dinara i žalbe u iznosu od 12.000,00 dinara, za zastupanje na dva održana ročišta (17.07.2018, 11.04.2019) u iznosima od po 7.500,00 dinara i na tri neodržana ročišta (11.5.2018, 09.11.2018, 07.02.2019) u iznosima od po 4.500,00 dinara. Na iznos naknade troškova postupka tužiocu je, u skladu sa odredbom člana 277. stava 1. ZOO, dosuđena zakonska zatezna kamata od izvršnosti presude do isplate, a odbijen je deo zahteva za zakonsku zateznu kamatu na troškove žalbenog postupka od presuđenja do izvršnosti presude jer tužena dolazi u docnju tek kada odluka o troškovima parničnog postupka postane pravnosnažna i kada protekne rok za njeno dobrovoljno ispunjenje.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 416. stava 1. u vezi člana 420. ZPP, odlučio kao u drugom stavu izreke.
Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 2. u vezi članova 153. i 154. ZPP, obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara koji se odnosi na nagradu punomoćniku za sastav revizije.
Predsednik veća - sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
