.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4724/2019
16.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Katarine Manojlović Andrić, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milina Marković, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ iz Beograda, radi naknade za faktičko zauzeto zemljište, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 325/18 od 06.12.2018. godine, u sednici održanoj 16.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 325/18 od 06.12.2018. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 325/18 od 06.12.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Ubu P 118/17 od 19.03.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocima, na ime faktički zauzetih i u izreci označenih suvlasničkih udela tužilaca na kp.br. ..., površine 0.16.11 ha, upisane u list nepokretnosti br. ... KO ..., isplati novčanu naknkadu u visini tržišne vrednosti tih suvlasnički udela, i to tužiocu BB iznos od 45.461.00 dinara i tužiocu AA iznos od 82.309,00 dinara, sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos od 19.03.2018. godine, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima solidarno na ime troškova parničnog postupka isplati 100.810,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Valjevu Gž 325/18 od 06.12.2018. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. U stavu 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pobijanom odlukom je naknada za faktički izuzeto zemljište. Prilikom odlučivanja o pasivnoj legitimaciji tuženog, pobijanom odlukom je usvojen tužbeni zahtev, pa je i tuženi obavezan da tužiocu plati naknadu, uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava izraženog u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, zasnovanih na činjeničnom stanju kao u ovoj pravnoj stvari. Tuženi uz reviziju je dostavio pravnosnažne odluke drugostepenih sudova kojima je drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ali kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to se ne može govoriti o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari. Imajući ovo i vidu, proizilazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi zauzeća i naknade podneta je 13.03.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 140.000,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
