U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Prema članu 407. stav 1. ZPP, revizija se ne može izjaviti zbog učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12. navedenog člana, a ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme ugovorom o radu br. 002/008800166, zaključenim 15.09.2014. godine, radi obavljanja poslova „...“. Nakon toga je zaključio aneks ugovora o radu 01.03.2015. godine, kojim je premešten na poslove „...“. Otkaznim rešenjem od 05.04.2017. godine, tužiocu je satvaljeno na teret da 31.01.2017. godine, prilikom napuštanja prostorija poslodavca u toku radnog vremena o tome nije usmeno obavestio direktno pretpostavljenu BB i da se nije evidentirao na terminalu za registrovanje vremena ulaska i izlaska sa važećom personalnom iskaznicom, što nije učinio ni nakon povratka, kao i da je iste večeri prilikom ponovnog napuštanja prostorija učinio iste propuste, čime je povredio radnu disciplinu propisanu članom 160. stav 3. tačka 8. Kolektivnog ugovora i članom 4. tačka 25. i tačka 29. Kodeksa ponašanja zaposlenih kod poslodavca. Zbog navedenih povreda tužiocu je nakon pisanog upozorenja o postojanju razloga za otkaz od 24.03.2017. godine, (povodom koga je tužilac dostavio pisano izjašnjenje 31.03.2017. godine) na osnovu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, otkazan ugovor o radu. U postupku je utvrđeno da je tužilac 31.01./01.02.2017. godine, radio treću smenu i da je zbog bolesti oca u dva navrata napuštao radno mesto (prvi put 25 minuta, drugi put nešto više od tri sata). Te noći je bio potpuno rastrojen i pod velikim stresom jer je brinuo za zdravlje svoga oca koga je otpratio do bolnice i bio sa njim do smeštanja na odeljenje ... (gde je njegov otac kasnije i preminuo). Tužilac nije evidentirao svoje islaske, ali se javio portiru prilikom izlaska i povratka u prostorije poslodavca, o odsustvovanju sa radnog mesta obavestio je kolegu VV koji ga je menjao, odnosno preuzeo poslove tužioca, a napisao je i dva zahteva za odsustvo sa posla, i odložio ih na predviđeno mesto (kutiju), ali oni nisu stigli do službe ljudskih resursa. Pronašao je kopiju tih zahteva i dostavio ih tuženom na uvid. Tužilac te noći nije mogao da se usmeno obrati direktno pretpostavljenoj BB i obavesti je o potrebi i razlozima hitnog izlaska sa posla, jer ona uvek poslove obavlja u prvoj smeni. Zbog bolesti roditelja tužilac je i ranije imao odsustvovanja sa posla, nikada se nije usmeno javljao svom pretpostavljenom, ali je uvek popunjavao pismene zahteve koji su dostavljani službi za ljudske resurse.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev i poništili rešenje o otkazu, jer se u konkretnom slučaju nisu stekli uslovi za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca zbog ponašanja tužioca suprotno pravilima ponašanja zaposlenih propisanim aktom poslodavca-Kodeksom ponašanja zaposlenih kod poslodavca.

Članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 25/05 ... 75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca u članu 160. taksativno su navedene povrede radne discipline usled kojih poslodavac može otkazati ugovor zaposlenom. Između ostalog, poslodavac može otkazati ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu Kodeksom ponašanja zaposlenih kod poslodavca.

Članom 4. Kodeksa ponašanja zaposlenih kod poslodavca od 20.01.2017. godine, propisano je da se smatra da zaposleni nesavesno i neodgovorno obavlja poslove na kojima radi, te da ne poštuje organizaciju rada i poslovanja utvrđenu kod poslodavca, odnosno da ne poštuje radnu disciplinu: ako zaposleni prilikom napuštanja poslovnih prostorija poslodavca u toku radnog vremena o tome usmeno ne obavesti direktno pretpostavljenog (tačka 25.), ako se zaposleni prilikom svakog ulaska ili izlaska iz fabrike za vreme trajanja radnog vremena ne evidentira („ne čekira“) na terminalima za registrovanje vremena ulaska i izlaska sa važećom personalnom iskaznicom zaposlenog (tačka 29.).

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužiocu pobijanim rešenjem donetim na osnovu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu nezakonito dat otkaz, nalazeći da nije učinjena povreda radne discipline kršenjem internog akata poslodavca-Kodeksa ponašanja zaposlenih kod poslodavca. Naime, za postojanje otkaznog razloga iz citiranog člana potrebno je da postoji radnja zaposlenog koja predstavlja biće povrede radne discipline, koja je protivpravna, kao i krivica zaposlenog. Odsustvo protivpravnosti čini radnju povrede legalnom, zato što postoji okolnost koja određeni postupak zaposlenog dopušta.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u radnjama tužioca u noći između 31.01./ 01.02.2017. godine, nema protivpravnog ponašanja, jer je utvrđeno da je tužilac te noći u dva navrata izlazio sa posla zbog toga što je njegovom ocu pozlilo, te da nije usmeno obavestio neposredno pretpostavljenu BB, zato što ona radi samo u prvoj smeni, pa nije ni bio u prilici da je usmeno obavesti o potrebi i razlozima izlaska (već je sačinio pismeni zahtev za odsustvo), a da bi mu ona (kako je navela u svom iskazu) odobrila izlazak da je mogao da joj se obrati. Takođe je utvrđeno da je o odsustvovanju sa radnog mesta tužilac obavestio kolegu VV koji ga je menjao, odnosno preuzeo poslove tužioca, te da se tužilac zbog psihičkog stanja uzrokovanog zdravstvenim neprilikama svog oca „nije čekirao“ prilikom napuštanja prostorija poslodavca, ali da je radnik obezbeđenja evidentirao njegov izlazak i povratak na radno mesto (prvi put se zadržao oko 25 minuta, drugi put oko tri sata). Sledom navedenog proizilazi da tužiočeva namera nije bila da napusti radno mesto na nepropisan način, što znači da nema protivpravnosti u radnjama tužioca, pa time ni povrede radne discipline koja je propisana kao razlog za otkaz ugovora o radu.

Neosnovani su navodi u reviziji kojima se ukazuje da je pobijano rešenje zakonito. Ovo iz razloga što je zakonitost postupka i pobijanog otkaznog rešenja, od strane nižestepenih sudova pravilno cenjena na osnovu odredbi važećeg Zakona o radu. Karakteristike ponašanja zaposlenog procenjuju se u svakom konkretnom slučaju, pa se ovi revizijski navodi svode na pogrešno utvrđeno činjenično stanje iz kog razloga se revizija prema članu 407. stav 2. ZPP ne može izjaviti.

Kako nije obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, pravilno je sporno rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno, a tuženi obavezan na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu da tužioca vrati na rad.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić