.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2313/2019
25.06.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Kljajić advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Stojković advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3440/18 od 01.02.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 25.06.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3440/18 od 01.02.2019. godine - dela kojim je usvojen tužbeni zahtev i odlučeno o troškovima postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3440/18 od 01.02.2019. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 4613/2018 od 21.06.2018. godine i presuđeno tako što je: odbijen primarni tužbeni zahtev kojim je traženo utvrđenje da je tužilac po osnovu vanbračne tekovine imalac prava svojine na ½ dela nepokretnosti, kuće u ... ulica ... broj .., što je tužena dužna priznati, trpeti i dozvoliti da se tužilac na osnovu ove presude u zemljišne i druge javne knjige može bez njenog daljeg pitanja i odobrenja upisati kao vlasnik u navedenom delu; obavezana tužena da na ime naknade zbog neosnovanog obogaćenja isplati tužiocu iznos od 6.128.937,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.06.2018. godine do isplate i na ime parničnih troškova iznos od 513.230,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja, dok su eventualni tužbeni zahtev preko dosuđenog a do traženog iznosa od 7.200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na razliku ovih iznosa od presuđenja do isplate, kao i zahtev za naknadu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos parničnih troškova od presuđenja do izvršnosti presude odbijeni; obavezana tužena da na ime troškova žalbenog postupka isplati tužiocu iznos od 187.500,00 dinara u roku od 15 dana sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, pod pretnjom izvršenja.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - dela kojim je usvojen tužbeni zahtev i odlučeno o troškovima postupka, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su se upoznale u oktobru 2000. godine. Emotivnu vezu započele su tokom januara 2001. godine. U to vreme tužilac je bio u braku, koji je prestao razvodom - presudom od 16.01.2007. godine. Tužilac je radio u Nemačkoj a vikende, od petka do nedelje uveče, provodio je sa tuženom u ... gde je ona živela. Stranke su pred Novu 2003. godinu postigle dogovor da zajednički grade kuću i tužilac je tada, u tu svrhu, tuženoj ostavio 5.000 evra. Tužena je 30.04.2004. godine zaključila ugovor o kupoprodaji placa po ceni od 300.000,00 dinara (4.627,42 evra). Na tom placu je započeta bespravna gradnja kuće, tako što je tužilac angažovao izvođača radova. Tužilac je u to vreme ostvarivao zaradu od oko 1.500 evra mesečno, dok je zarada tužene iznosila oko 350 evra. Tokom gradnje kuće obe stranke su uzimale kredite koje su otplatile. Najveći deo sredstava za izgradnju obezbeđen je tkao što je tužena prodavala polovne televizore i belu tehniku koju je tužilac kupovao u Nemačkoj i autobusom slao tuženoj. Pored toga, tužilac je povremeno slao tuženoj i gotov novac u iznosima od po nekoliko stotina evra. Po tužiočevoj proceni on je u izgradnju kuće uložio oko 55.000 evra. Emotivna veza stranaka prekinuta je tokom 2013. godine. Kuća je u postupku legalizacije i njena tržišna vrednost iznosi 103.750 evra (12.257.874,00 dinara), a građevinska vrednost iznosi 84.771.10 evra (10.033.395,80 dinara). Razlika između ovih vrednosti postoji zato što je u tržišnu vrednost uračunata vrednost placa na kojem je kuća izgrađena.
Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je u ovom sporu pravilno primenio materijalno pravo.
Prestankom emotivne veze stranaka otpao je osnov prelaska tužiočeve imovine u imovinu tužene, pa zato postoji njena obaveza vraćanja onoga što je stekla bez osnova, u smislu člana 210. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Visina novčanog iznosa koji je tužena po tom osnovu dužna isplatiti tužiocu određena je primenom člana 232. ZPP po slobodnoj oceni, uzimajući u obzir visinu redovnih prihoda stranaka, njihove porodične prilike i dužinu trajanja zajednice, kao polovina utvrđene tržišne vrednosti kuće.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani navodi revizije da visina obaveze tužene nije mogla biti određena na osnovu tržišne vrednosti sporne kuće, jer se ista nalazi u postupku legalizacije čiji je ishiod neizvestan, ne zna se da li će biti legalizovana ili srušena, te da kao takva kuća nije u prometu i zato nema tržišnu vrednost.
Nije sporno da je kuća sagrađena bez građevinske dozvole i da se nalazi u postupku legalizacije, ali je tužilac ulagao svoja sredstva u njenu izgradnju zbog emotivne veze sa tuženom i očekivanja da će ona i dalje postojati. Tačno je i da je shodno članu 27. Zakona o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 83/18) zabranjeno otuđenje objekata koji su u postupku ozakonjenja. Međutim, u konkretnom slučaju tržišna vrednost predmetne kuće nije određena prema podacima o tržišnoj ceni objekata na istoj ili bližoj lokaciji, već na osnovu uračunavanja vrednosti placa koja nije sadržana u građevinskoj vrednosti kuće.
Činjenice o doprinosu tužioca u kupovini placa i izgradnji sporne kuće utvrđivane su na osnovu dokaza koje su stranke predlagale. Ni jedna od stranaka nema pismene dokaze na koje se ukazuje revizijom, što je drugostepeni sud cenio i izostanak tih isprava obrazložio prirodom odnosa stranaka. Zbog toga je sud doprinos tužioca i utvrđivao po slobodnoj oceni, uzimajući u obzir životne prilike stranaka, ali vodeći računa o tome da ni tužena nije dokazala da je isključivo svojim sredstvima izgradila kuću ili da je njen doprinos u gradnji veći od tužiočevog.
Pravilna je i odluka o parničnim troškovima.
Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
