Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po reviziji tuženog u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 87/18), pa je utvrdio da nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena apsolutno bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je dana 11.04.2011. godine upozorio tužioca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, stavljajući mu na teret da je prekršio radnu disciplinu iz člana 51. stav 1. tačka 3, 5. i 18. Pravilnika o radu tuženog, tako što je dana 08.04.2011. godine došao na rad u alkoholisanom stanju zbog čega mu je nadzornik rekao da toga dana ne može da radi, da raspremi opremu i da se vrati kući. Tužilac je odbio da primi upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, nakon čega je isto stavljeno na oglasnu tablu tuženog dana 12.04.2011. godine. Nakon toga, dana 20.04.2011. godine, direktor tuženog je doneo rešenje kojim se otkazuje ugovor o radu tužioca zbog nepoštovanja radne discipline.

Polazeći od sadržine člana 175. Zakona o radu, prvostepeni sud izvodi zaključak da obrazloženje rešenja o otkazu ugovora o radu tužioca ne sadrži činjenice i dokaze na osnovu kojih je utvrđeno kada, kojom radnjom i na koji način je učinjena povreda radne obaveze po osnovu koje se otkazuje ugovor o radu tužioca. U obrazloženju spornog rešenja nije navedeno u kom periodu je tužilac dolazio na rad u alkoholisanom stanju i na koji način je utvrđena alkoholisanost a to su, po oceni prvostepenog suda, osnovni elementi koje treba da sadrži obrazloženje rešenja zbog čega je isto poništeno, kao nezakonito, na osnovu člana 185. stav 1. Zakona o radu.

Drugostepeni sud prihvata primenu materijalnog prava i razloge prvostepenog suda, navodeći da je rešenje o otkazu ugovora o radu formalni akt koji mora da sadrži konkretizaciju radnje koja predstavlja otkazni razlog, kako u pogledu načina, tako i u pogledu mesta i vremena izvršenja.

Revizija tuženog nije osnovana.

Pravilno je stanovište nižestepenih sudova da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca u suprotnosti sa članom 185. stav 1. Zakona o radu. Ovom odredbom zakona je propisano da rešenje o otkazu ugovora o radu obavezno sadrži obrazloženje. Navedeno podrazumeva isticanje jasnih i potpunih razloga o okolnostima pod kojima je učinjena povreda radne dužnosti koja prema stavu poslodavca vodi otkazu. Sledi da rešenje o otkazu ugovora o radu mora da sadrži vreme, mesto i opis radnje ili propusta koji ima obeležje povrede radne dužnosti, uz navođenje dokaza iz kojih su ove bitne okolnosti utvrđene. Postojanje obrazloženja omogućava da se konkretna radnja zaposlenog, izvršena u označenom vremenu, na određenom mestu i pod utvrđenim okolnostima, može identifikovati kao disciplinska povreda koja prema zakonu, opštem aktu ili ugovoru o radu vodi otkazu. Valjanost obrazloženja je, dakle, uslov punovažnosti otkaznog rešenja poslodavca.

Prema okolnostima konkretnog slučaja, tuženi nije postupio na napred izloženi način prilikom otkazivanja ugovora o radu tužioca. Osporeno rešenje sadrži kratko obrazloženje po kome tužilac „ne poštuje radnu disciplinu što je utvrđeno izjavom neposrednog rukovodioca zbog čega mu se otkazuje ugovor o radu“. Izostalo je navođenje konkretnih okolnosti pod kojima je tužilac izvršio radnju koju je tuženi kvalifikovao kao disciplinsku povredu koja predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu. Obrazloženje da je povreda utvrđena iz izjave rukovodioca ne može se smatrati dovoljnim. To bi vodilo proizvoljnosti prilikom otkazivanja ugovora o radu (kao najznačajnijeg oblika zadiranja u status zaposlenog), budući da bi za otkaz ugovora o radu bilo dovoljno da neposredni rukovodilac da neobrazloženu izjavu o postojanju radne povrede a, pri tom, iz sadržine rešenja ne bi moglo da se utvrdi u čemu se sastoji predmetna disciplinska povreda na radu.

Neosnovani su navodi revizije da je sastavni deo osporenog rešenja upozorenje i izjava neposrednog rukovodioca u kojima su izložene sve okolnosti slučaja koji je doveo do otkaza ugovora o radu. Za zakonitost otkaza ugovora o radu potrebno je da celokupna procedura koja prethodi donošenju rešenja bude saglasna Zakonu o radu. Činjenica da je tuženi na zakonit način sproveo radnje koje prethode donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu ne može da otkloni nezakonitost učinjenu ovim rešenjem. Pri tom, tekst rešenja ne sadrži napomenu koja upućuje da su upozorenje i izjava neposrednog rukovodioca njegov integralni deo.

Iz izloženih razloga i na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci ove odluke.

Predsednik veća - sudija dr

Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić