Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac i VV su blagovremeno izjavili revizije, i to tužilac, pobijajući je u stavovima prvom i trećem izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a VV pobijajući je u drugom i trećem izreke, iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana, a da revizija VV nije dozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Navode u reviziji kojima se ukazuje da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, kao i navode kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i stavljaju primedbe na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije cenio jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA, GG, DD i ĐĐ, su kao četvoro suinvestitora zaključili ugovor o zajedničkoj izgradnji stambeno-poslovnog objekta u ulici ... br. ... u ..., koji je overen pred sudom 20.09.2006. godine.

ĐĐ je kao investitor 14.05.2007. godine zaključio ugovor o izvođenju radova sa tuženim ''Studio craft inženjering'' d.o.o. Beograd, kao izvođačem radova, overen pred sudom 15.05.2007. godine.

Dana 16.04.2009. godine tužilac, GG, DD i ĐĐ su pred sudom overili aneks ugovora o zajedničkoj izgradnji od 20.09.2006. godine, kojim su se između ostalog dogovorili da u novoizgrađenom objektu na navedenoj adresi tužilac stiče u isključivu svojinu stanove br. .., ..., ..., ... i garažna mesta br. ... i ..., kao i nekoliko lokala.

Prema zapisniku o primopredaji sačinjenom 16.01.2009. godine izvođač radova ovde tuženi ''Studio craft inženjering'' d.o.o. Beograd je predao investitoru ĐĐ u državinu novoizgrađeni stambeno-poslovni objekat, između ostalog i stan br. ..., na koji se odnosi tužbeni zahtev u ... površine 74,40 m2, a za koji je navedeno da je formiran od garažnih mesta br. ... i ..., a prema zapisniku o primopredaji stana od 17.04.2009. godine investitor ĐĐ je predao tužiocu u državinu predmetni stan br. ..., kao i stanove br. ..., .., .... i ... .

Tužilac je 20.05.2009. godine, kao prodavac, sa tuženim ''Studio craft inženjering'' d.o.o. iz Beograda, kao kupcem, zaključio i pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu Ov. .../.. dana 21.05.2009. godine overio ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, čiji je predmet stan br. ... u ..., projektovane površine 74,40 m2 za kupoprodajnu cenu od 135.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Ugovoreno je da će cena biti isplaćena u celosti najkasnije do 30.09.2009. godine. Ugovorne strane su se sporazumele da se kupac na osnovu ugovora i posebne potvrde o isplati kupoprodajne cene može uknjižiti u javne knjige.

Istog dana, 20.05.2009. godine, tuženi ''Studio craft inženjering'' d.o.o. Beograd je, kao prodavac, zaključio i pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu Ov. .../... dana 21.05.2009. godine overio ugovor o kupoprodaji predmetnog stana sa tuženim BB, kao kupcem, u kome je, između ostalog, konstatovano da je prodavac stekao pravo svojine na osnovu ugovora o kupoprodaji zaključenog sa tužiocem i da će kupoprodajna cena u iznosu od 135.000 evra biti isplaćena u tranšama po dogovoru. Ugovorom je takođe predviđeno da se kupac po osnovu ugovora može uknjižiti u javne knjige, a da se prodavac obavezuje da izvrši uknjižbu predmetne nepokretnosti kada se steknu uslovi za to. Nakon zaključenja ovog ugovora tuženi BB se uselio u predmetni stan, a od ugovorene kupoprodajne cene je isplatio iznos od 120.000 evra.

Dana 01.12.2009. godine, tužilac i tuženi ''Studio craft inženjering'' d.o.o. Beograd su zaključili ugovor o raskidu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, koji je overen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu Ov .../... dana 22.12.2009. godine, u kome se između ostalog navodi da su se ugovarači sporazumeli da bezuslovno raskidaju ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji su zaključili 20.05.2009. godine, a overili 21.05.2009. godine zbog neizvršenja ugovornih obaveza kupca. Tuženi ''Studio craft inženjering'' d.o.o. Beograd se obavezao da do 25.12.2009. godine tužiocu preda u državinu predmetnu nepokretnost, a u članu 3. ugovora je navedeno da je saglasan da se na osnovu ugovora o raskidu uspostavi prethodno stanje vlasništva upisom tužioca u javne knjige, kao isključivog vlasnika predmetne nepokretnosti.

Dana 21.12.2012. godine pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Ov .../... overen je drugi aneks ugovora o zajedničkoj izgradnji od 20.09.2006. godine i aneksa ugovora od 16.04.2009. godine, kojim su tužilac, GG, ĐĐ i ĐĐ izmenili član 9. Ugovora o zajedničkoj izgradnji i član 3. Aneksa navedenog ugovora u pogledu raspodele stanova i garažnih mesta, koja svakom od saugovarača pripada u svojinu. Prema navedenom aneksu stan br. ... u osnovi ..., trosoban, površine 74,40 m2, a koji je predmet tužbenog zahteva u ovom postupku, u isključivu svojinu stiče investitor izvođač ĐĐ.

Ugovorom o poklonu overenom pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Ov 35118/13 od 02.03.2013. godine ĐĐ je predmetni stan poklonio VV, koja je nakon toga zaključila ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, izmirila finansijske obaveze prema Direkciji na ime regulisanja naknade u pogledu legalizacije stana, na svoje ime dobila rešenje o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli za predmetni stan i po osnovu rešenja RGZ, Službe za katastar nepokretnosti od 09.01.2015. godine upisala svoje pravo svojine na navedenom stanu u čijem se posedu i dalje nalazi.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi odbili, kao neosnovan, tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog između tuženih i 21.05.2009. godine overenog pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu Ov. .../..., zbog nedostatka aktivne legitimacije na strani tužioca i pravnog interesa za takvo utvrđenje.

Iako su tužilac i tuženi ''Studio craft inženjering'' d.o.o. Beograd 01.12.2009. godine zbog neispunjenja obaveze isplate kupoprodajne cene raskinuli ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 21.05.2009. godine i tuženi se obavezao da nepokretnost do 25.12.2009. godine tužiocu preda u državinu i omogući mu da na osnovu ugovora o raskidu upiše pravo svojine na stanu u javne knjige, tužilac je nakon raskida ugovora o kupoprodaji, odnosno sticanja pravnog osnova za uspostavu prethodnog prava vlasništva na stanu, u vreme podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari, sa ostalim investitorima, zaključio i pred sudom overio 21.12.2012. godine aneks ugovora o zajedničkoj izgradnji, prema kojem je sporni stan pripao u isključivu svojinu ĐĐ.

Na taj način tužilac je svoje pravo na stanu, uslovljavajuće za aktivnu legitimaciju za pobijanje ugovora kojim je tuženi ''Studio craft inženjering'' d.o.o. Beograd, prodao stan tuženom BB, preneo na ĐĐ, i samim tim izgubio pravni interes za utvrđenje ništavosti tog ugovora.

Činjenica da je ĐĐ potonjim ugovorom o poklonu od 02.03.2013. godine pravo svojine na stanu preneo na VV, koja je kao vlasnik stana upisana u javne knjige i nalazi se u njegovoj državini (od kada je iz stana u postupku prinudnog izvršenja iseljen tuženi BB) čini neosnovanim tužbeni zahtev da tuženi ''Studio craft inženjering'' d.o.o. Beograd i BB spori stan ispražnjen od lica i stvari predaju tužiocu u državinu.

S tim u vezi je pravilna i ocena nižestepenih sudova da nije osnovan ni tužbeni zahtev za naknadu štete postavljen prema tuženom ''Studio craft inženjering'' d.o.o. Beograd u vidu zakupnine za period od raskida ugovora o kupoprodaji i u narednih 20 meseci, tokom kog perioda tužilac, nije koristo spornu nepokretnost.

Prema pravilima o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP tužilac nije dokazao da je bez pravnog dejstva ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 21.05.2009. godine, kojim je tužilac, kao prodavac, pravo svojine na stanu preneo na tuženog ''Studio craft inženjering'' d.o.o. Beograd, kao kupca, zbog čega je pravilna i ocena nižestepenih sudova da je takav tužbeni zahtev neosnovan, a činjenica da je zbog neizvršenja odnosno neisplate kupoprodajne cene od strane tuženog taj ugovor raskinut, ne vodi nužno utvrđenju i njegove ništavosti.

Odluke nižestepenih sudova su zasnovane na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Tome u suprot, navodi revizije tužioca nisu osnovani. Iz preduzetih radnji i navoda revizije tužioca može se zaključiti da on nastoji da podrži sticanje prava svojine na strani lica u čiju korist je raspolagao suinvestitor ĐĐ, odnosno upisano pravo svojine na strani VV, a ne kakav svoj inters ili pravo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozovljenost revizije VV izjavljene protiv rešenja sadržanog u stavu drugom izreke pobijane presude, u smislu člana 410. stav 2. tačka 1, u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

VV je 13.09.2016. godine Višem sudu u Beogradu podnela tužbu za glavno mešanje protiv stranaka u ovom sporu, kojom je tražila utvrđenje da je ona isključivi vlasnik i držalac ovde spornog stana. Rešenjem Višeg suda u Beogradu P 1557/16 od 30.11.2016. godine, primenom člana 294. stav 1. tačka 6. ZPP, njena tužba je odbačena, zbog nedostatka pravnog interesa, jer je ona kao vlasnik spornog stana upisana u javne knjige, pri čemu nije obuhvaćena tužbom u ovoj pravnoj stvari niti se tužbenim zahtevom u ovoj pravnoj stvari osporava njeno pravo na stanu stečeno punovažnim pravnim poslom. S toga je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 793/17 od 07.04.2017. godine odbijena, kao neosnovana, njena žalba i potvrđeno rešenje o odbačaju tužbe.

Kako sledom navedenog VV nema svojstvo stranke u ovom sporu, niti svojstvo umešača na strani nekog od učesnika u postupku, rešenjem Višeg suda u Beogradu P 2123/15 od 12.10.2017. godine je njena žalba izjavljena protiv prvostepene presude donete u ovoj pravnoj stvari odbačena, kao nedozvoljena, jer je izjavljena od strane neovlašćenog lica. VV nije stranka u sporu niti joj je u smislu člana 217. stav 2. ZPP priznato svojstvo umešača u parnici, zbog čega ona nije ovlašćena da izjavi reviziju kao vanredni pravni lek, što njenu reviziju čini nedozvoljenom.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić