.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3658/2020
29.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Slavica Krupež, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 39/20 od 25.02.2020. godine, u sednici održanoj 29.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 39/20 od 25.02.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 39/20 od 25.02.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 169/19 od 04.11.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da isplati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Čačku St 4/2010 potraživanja čija je visina utvrđena zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku St. 3/06 od 14.05.2007. godine i to tužiocu AA iznos od 229.621,01 dinar, a tužiocu BB iznos od 479.615,12 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 16.04.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je , kao neosnovan zahtev tužilaca u delu u kome su tražili da se obaveže tužena da im na dosuđene iznose iz stava prvog izreke plati zakonsku zateznu kamatu od 14.05.2007. godine do 15.04.2019. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova postupka plati 47.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 39/20 od 25.02.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s`tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Članom 404. stavom 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnoprvnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata novčanog potraživanja iz radnog odnosa, čija je visina utvrđena zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku St. 3/06 od 14.05.2007. godine i to tužiocu AA u visini od 229.621,00 dinara, a tužiocu BB u visini od 479.615,12 dinara, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Prema Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, u postupku rešavanja spornog pravnog pitanja, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koje su bez njihove krivice ostale neizmirene i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana presuda ne odstupa od navedenog Zaključka, kod činjenice da je tužiocima utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, sa kojih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, da bi se u ovom sporu dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 16.04.2019. godine, a vrednost predmeta spora u odnosu na tužioca AA je 229.621,00 dinara, a u odnosu na tužioca BB 479.615,12 dinara.
Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora u odnosu na svakog tužioca posebno očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, ocenio da je revizija tužene nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s. r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
