.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2182/2019
29.10.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vitomir Đurović, advokat iz ..., protiv tuženog LD „Trans“ DOO Čačak, čiji je punomoćnik Slavica Maričić, advokat iz ..., radi isplate dnevnica, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3129/17 od 13.03.2018. godine, u sednici održanoj 29.10.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3129/17 od 13.03.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 142/15 od 29.05.2017. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime ostvarenih dnevnica za inostranstvo za period od 06.05.2012. godine do 06.05.2015. godine isplati iznose bliže navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena, počev od 01. januara naredne godine za prethodnu godinu, do konačne isplate, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 100.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3219/17 od 13.03.2018. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Drugim stavom izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i predmet u ukinutom delu vraćen istom sudu na ponovni postupak.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 01.07.2005. godine do 31.05.2015. godine, kada mu je radni odnos prestao. U utuženom periodu tužilac je obavljao poslove ..., na osnovu čega je ostvarivao službena putovanja u inostranstvo. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke, u periodu od 06.05.2012. godine do 06.05.2015. godine, tuženi je tužiocu za teretno motorno vozilo redovno izdavao naloge za službena putovanja u inostranstvo, po kom osnovu je tužiocu obračunavao dnevnice za obavljeni službeni put u inostranstvo prema Uredbi o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, koje dnevnice je tužiocu isplaćivao na devizni račun kod „...“ a.d. ..., Eskpozitura u ... (bivša ... banka). Tužilac je devizni račun otvorio prilikom zasnivanja radnog odnosa kod tuženog, kada je i ovlastio BB, kao fizičko lice, koji obavlja funkciju direktora tuženog, da može da raspolaže sa novcem koji se nalazi na tom deviznom računu.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava zaključili da tužbeni zahtev nije osnovan.
Odredbom člana 118. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14), zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu.
Kod utvrđenog da je tuženi tužiocu prilikom svakog polaska na put izdavao putni nalog za teretno motorno vozilo i nakon ostvarenog puta tužiocu isplaćivao naknadu za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu uplatom na devizni račun tužioca u skladu sa Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 86/07 i 98/07), pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tuženi nije u obavezi da tužiocu na ime dnevnica za službena putovanja isplati tražene iznose, jer tužilac na kome je u smislu člana 231. ZPP bio teret dokazivanja, nije dokazao da tuženi svoju obavezu prema tužocu nije ispunio.
Revizijski navodi tužioca su neosnovani, jer se istima osporava nalaz i mišljenje sudskog veštaka, čime se zapravo ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, te time i na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Osim toga, ostali revizijski navodi kojima se ukazuje da je zakonski zastupnik tuženog zloupotrebio svoja ovlašćenja koja se tiču raspolaganja novcem na tužiočevom deviznom računu, predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane, dajući za tu ocenu jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
