Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Branka Stanića i Tatjane Matković – Stefanović, članova veća, u parnici tužilja AA i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zoran Miljković, advokat iz ..., protiv tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ doo Beograd, Regionalni centar „Jugoistok“, Ogranak „Elektrodistribucija Niš“, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1502/2019 od 23.10.2019. godine, u sednici održanoj 25.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1502/2019 od 23.10.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1502/2019 od 23.10.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P br.9559/2013 od 11.09.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužiljama na ime naknade materijalne štete isplati: AA 90.190,00 dinara za biljne kulture, a BB 197.375,00 dinara za biljne kulture i 217.054,21 dinar za građevinske objekte sa zateznom kamatom od 11.09.2018. godine, kao dana presuđenja do isplate, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od 15.08.2013. do 11.09.2018. godine, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiljama naknadi troškove postupka od 331.680,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1502/2019 od 23.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P br.559/2013 od 11.09.2018. godine, u usvajajućem delu stava prvog i u stavu drugom izreke. Zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka je odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP.

Tužilje su podnele odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova za preduzimanje ove pravne radnje.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revizijom se osporava osnov odgovornosti tužene za nastalu materijalnu štetu na biljnim kulturama i građevinskim objektima izazvanu požarom, čiji uzrok je varničenje na kablu u predelu električnog stuba nastalog na delu mreže priključenog voda u vlasništvu tuženog, koja zavisi od činjeničnog stanja svakog konkretnog spora, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 1. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu radi naknade štete podneta je 07.11.2013. godine, a vrednost predmeta spora za svaku od tužilja kao običnih suparničarki (za prvotužilju 90.190,00 dinara, a za drugotužilju 414.920,21 dinar).

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela za svaku od tužilja kao običnih suparničarki očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Zahtev tužilja za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić