.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1627/20
29.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Spomenke Zarić i Zorane Delibašić, kao članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Savić, advokat iz ..., protiv tužene OŠ „Josif Kostić“ iz Leskovca, koju zastupa državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi naknade troškova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3275/2019 od 17.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 29.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3275/2019 od 17.12.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3275/2019 od 17.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 949/17 od 10.09.2019. godine, odbijen je kao neosnovan primarni tužbeni zahtev, kojim je traženo da se tužena obaveže na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora, isplati tužilji pojedinačne godišnje iznose za 2015, 2016. i 2017. godinu, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kako je navedeno u ovom stavu izreke, kao i da na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, za period od septembra meseca 2014. godine, zaključno sa avgustom mesecom 2017. godine, isplati tužilji pojedinačne mesečne iznose, kao što je navedeno u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev, kojim je traženo da se tužena obaveže da sa tužiljom zaključi aneks ugovora o radu, kojim se tužilji kao zaposlenoj priznaje pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđuje njihova visina od dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 36.726,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3275/2019 od 17.12.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18..ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke. Naime, predmet spora u ovom slučaju je potraživanje naknade regresa za godišnji odmor i za ishranu u toku rada. Nižestepeni sudovi su takav tužbeni zahtev odbili našavši da je tužilji isplaćena tražena naknada kroz ukupan koeficijent za obračun i isplatu plata u javnim službama, što je u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br 34/2001...21/2016) i praksom ovog suda.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade podneta je 07.12.2017. godine i preinačena dana 18.06.2010. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 484.163,88 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (1evro = 117,9384 dinara), predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
