Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), pa je utvrdio da je revizija tužilje delimično osnovana.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilja kćerka primaoca izdržavanja, sada pok. VV, čiji je suprug, a očuh tužilje, bio GG, a supruga njegovog sada pok. brata je tužena u ovoj parnici BB. Pok. VV, majka tužilje, je kao primalac izdržavanja, zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženom VV, kao davaocem izdržavanja, dana 03.04.2013. godine. Odredbom člana 2. ugovora navedeno je da primalac izdržavanja ostavlja davaocu izdržavanja nakon svoje smrti suvlasništvo od 2/8 dela nepokretnosti, upisane u LN ... KO ... - porodičnu stambenu zgradu u ul. ... sa pripadajućim zemljištem, kao i svoj suvlasnički deo od 1/2 dela nepokretnosti, upisane u LN ... KO ... - porodičnu stambenu zgradu u potesu ..., izgrađenu bez odobrenja za gradnju, i sve pokretne stvari koje se zateknu u njenim kućama u momentu smrti. Navedene nepokretnosti je stekla na osnovu ostavinskog rešenja Osnovnog suda u Kikindi 244/13 od 02.04.2013. godine iza smrti svog supruga GG. U odredbi člana 6. stav 2. Ugovora konstatovano je da ugovorne strane saglasno izjavljuju da primalac izdržavanja slabije vidi i da su joj odredbe ugovora glasno pročitane i protumačene, da hoće zaključenje tog ugovora i da joj nije potrebna posebna pomoć prilikom njegovog zaključenja. Ugovor sadrži potpis tužene i otisak kažiprsta desne ruke primaoca izdržavanja VV, overen je pred Osnovnim sudom u Kikindi od strane sudije 03.04.2013. godine u predmetu R3 357/13. Pre izvršene overe ugovora, sudu je dostavljen nalaz i mišljenje sudskog veštaka neuropsihijatra, iz kog proizlazi da je primalac izdržavanja, sada pok. VV, uračunljiva i sposobna za slobodno izražavanje volje, pa time i za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. Nakon zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju, sada pok. VV je postala i vlasnik dva stana u Republici ... po osnovu nasleđivanja svog supruga GG, dopunskim rešenjem o nasleđivanju Osnovnog suda u Kikindi od 26.04.2013. godine koji su predmet prvog aneksa ugovora o doživotnom izdržavanju koji je zaključila sa tuženom. Ovaj aneks ugovora je takođe overen pred Osnovnim sudom u Kikindi od strane sudije 29.04.2013. godine, u predmetu R3 422/13. Na aneksu ugovora i zapisniku o overi potpisala se tužena, a primalac izdržavanja je stavila otisak kažiprsta desne ruke. Dana 16.06.2013. godine zaključen je drugi aneks ugovora o doživotnom izdržavanju u kome se navodi da ugovorne strane menjaju osnovni ugovor samo utoliko što je primalac izdržavanja postala vlasnik novčanih sredstava na računu banke u SR ... i da ih tim aneksom ostavlja davaocu izdržavanja posle svoje smrti u naknadu za dato izdržavanje. Aneks ovog ugovora je overen 01.07.2013. godine u Osnovnom sudu u Kikindi od strane sudije u predmetu R3 633/13 i sadrži potpise ugovornih strana. Na zapisnicima suda koji je vršio overu ugovora o doživotnom izdržavanju i aneksa tog ugovora konstatovano je da su ugovorne strane saglasne sa njegovom sadržinom i žele zaključenje tog ugovora koji je glasno pročitan od strane sudije, posebno protumačen primaocu izdržavanja, a stranke upozorene u smislu člana 194-205. Zakona o nasleđivanju. Po oceni suda primalac izdržavanja je sposobna da taj ugovor zaključi.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju overenog dana 03.04.2013. godine u Osnovnom sudu u Kikindi u predmetu R3 357/13.

U konkretnom slučaju, pok. VV, primalac izdržavanja, i tužena BB, davalac izdržavanja, zaključile su ugovor o doživotnom izdržavanju kao izraz svoje slobodne volje, pošto su se saglasile o bitnim sastojcima ugovora, prema odredbi člana 26. Zakona o obligacionim odnosima. Ugovor je zaključen u pismenoj formi, sudija ga je pre overe pročitao ugovaračima, pošto je prethodno utvrdio njihov identitet i na osnovu razgovora sa njima konstatovao da su stranke saglasne da takav ugovor zaključe i da su razumele koja su im prava i obaveze. Posebno je konstatovano da je sposobnost primaoca izdržavanja da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju sud ocenio na osnovu upoznavanja sa sadržinom nalaza i mišljenja lekara neuropsihijatra i njegovog usmenog izjašnjenja na ove okolnosti. Takođe, ugovaračima su predočene odredbe Zakona o nasleđivanju koje se odnose na ugovor o doživotnom izdržavanju, član 194.-205. Zakona o nasleđivanju. Sve te radnje, kako je navedeno, konstatovane su na zapisniku sastavljenom 03.04.2013. godine, pred sudijom Osnovnog suda u Kikindi, u vanparničnom predmetu predlagača, sada pok. VV i BB, radi overe ugovora o doživotnom izdržavanju.

U takvoj situaciji ne može se osnovano dovoditi u sumnju poštovanje propisane forme iz člana 195. Zakona o nasleđivanju, zato što tekst overe ugovora o doživotnom izdržavanju ne sadrži izričito da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se iz te imovine nužni naslednici ne mogu namiriti. Ovo iz razloga što zapisnik o postupku overe sadrži konstataciju da su stranke upozorene na odredbe člana 194-205. Zakona o nasleđivanju, što podrazumeva da su stranke upoznate sa svim pravima i obavezama i svim posledicama koje proizlaze iz zaključenog ugovora.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da u trenutku zaključenja ugovora nije bilo niti mana volje, propisanih odredbom člana 61. i 65. Zakona o obligacionim odnosima, što bi za posledicu imalo relativnu ništavost (rušljivost) ovog ugovora, niti se radi o prividnom ugovoru, propisanom odredbom člana 66. istog zakona. Ugovor nije zaključen u cilju izigravanja naslednih prava tužilje, već da bi se primaocu izdržavanja obezbedila potreba za izdržavanjem za života, što je davalac izdržavanja činila i pre zaključenja ugovora, kao i pomoć u starosti i bolesti. U suštini, tužena je sa primaocem izdržavanja živela u neposrednom susedstvu (samo ih je zajednički zid razdvajao), u dobrim ljudskim odnosima i tazbinskom srodstvu kao supruge rođene braće na porodičnom imanju svojih supružnika.

Nižestepeni sudovi su pravilno cenili slabovidost primaoca izdržavanja u kontekstu odgovarajućih odredaba Zakona o nasleđivanju i Zakona o vanparničnom postupku, dajući u tom pogledu dovoljne razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude.

Međutim, osnovano se u reviziji tužilje ukazuje da je u pogledu odluke o aneksima ugovora o doživotnom izdržavanju materijalno pravo pogrešno primenjeno kao i da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 396. stav 1. ZPP.

Naime, ocenjujući navode žalbe u odnosu na predmet zaključenih aneksa ugovora o doživotnom izdržavanju drugostepeni sud zaključuje da tužilja nema pravni interes za utvrđenje ništavosti ovih ugovora budući da je te nepokretnosti i pokretne stvari pok. VV nasledila iza smrti svog supruga sada pok. GG, a koji je očuh tužilje. Kako tužilja nije zakonski naslednik svog očuha, nedostaje joj aktivna legitimacija za osporavanje navedenih aneksa ugovora o doživotnom izdržavanju. Ovakvi navodi drugostepenog suda su potpuno nejasni i ne mogu se prihvatiti. Tužilja je zakonski naslednik svoje majke pok. VV i u ostavinskom postupku iza njene smrti uopšte nije ni učestvovala jer je taj postupak obustavljen zbog činjenice da je njena majka celokupnom svojom imovinom raspolagala ugovorom o doživotnom izdržavanju i aneksima tog ugovora. Ukoliko bi se u parnici utvrdila ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju i aneksa tog ugovora, onda bi ono što je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju sa aneksima predstavljalo zaostavštinu pok. VV koju bi tužilja kao njen zakonski naslednik prvog naslednog reda bila pozvana da nasledi. Iz iznetog razloga pravni interes tužilje za podnošenje ovakve tužbe za utvrđenje i sa tim u vezi njena aktivna legitimacija su nesumnjivi.

Osnovano je i pozivanje revidenta na učinjenu bitnu povredu postupka od strane drugostepenog suda koji je, suprotno odredbi člana 396. stav 1. ZPP, propustio da oceni bitne žalbene navode. Naime, tokom celog postupka a posebno i u žalbi tužilja je ukazivala na odredbu člana 21. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, a prema kojoj za ugovore koji se odnose na nepokretnosti isključivo je merodavno pravo države na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost. Sporni aneksi ugovora o doživotnom izdržavanju za predmet imaju nepokretnosti koje se nalaze u ..., a sud o ovom bitnom navodu žalbe, koji je pri tom iz domena primene materijalnog prava, ne daje bilo kakve razloge.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti nedostatke na koje je ukazano ovim rešenjem i imajući u vidu iznete primedbe i navode revizije doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Na osnovu odredbe člana 415. stav 1. i člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić