Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je nižestepenim rešenjima učinjena povreda odredaba člana 262. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih – advokata Dušana Žigića, ukazuje se na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, isticanjem da su nižestepena rešenja doneta uz povredu odredaba člana 262. stav 2. ZKP, obzirom da je zahtev branioca okrivljenih – advokata Dušana Žigića za naknadu za zastupanje okrivljenih u predistažnom postupku pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Somboru u predmetu Kt. 904/13 odbačen ka neblagovremen, a drugostepenim rešenjem žalba branioca odbijena kao neosnovana. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da se rok od jedne godine za podnošenje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka ne može računati od pravnosnažnosti odluke o krivičnopravnoj stvari, kako su to učinili nižestepeni sudovi, već se navedeni rok od jedne godine mora računati od dana kada su rešenje o odbačaju krivične prijave protiv okrivljenih i rešenje kojim je odbijen prigovor oštećenog dostavljeni braniocu okrivljenih, odnosno od 27.01.2020. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih – advokata Dušana Žigića, su neosnovani.

Prema stanju u spisima, rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Somboru Kt br.904/13 od 01.12.2017. godine, odbačena je krivična prijava podneta protiv okrivljenih AA i dr, za krivično delo zloupotreba prava na štrajk u saizvršilaštvu iz člana 167. u vezi člana 33. KZ, jer ne postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Ovo rešenje postalo je pravnosnažno danom donošenja rešenja Višeg javnog tužioca u Somboru Ktpo br.77/17 od 10.01.2018. godine, kojim je odbijen kao neosnovan prigovor oštećenog DOO „FF“ ..., podnet protiv navedenog rešenja.

Imajući u vidu činjenicu da je dana 10.01.2018.godine rešenje kojim je odbačena krivična prijava protiv okrivljenih postalo pravnosnažno, od kog dana počinje da teče rok u kome branilac okrivljenih može podneti zahtev za naknadu troškova, te da je odredbom člana 262. stav 2. ZKP koji se primenjivao u vreme donošenja pobijanih odluka, propisano da se podaci o visini troškova zahteva za njihovu naknadu mogu podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. tog člana, to iz navedenog jasno proizilazi da je rok od godinu dana za podnošenje zahteva za naknadu troškova u konkretnom slučaju istekao dana 10.01.2019. godine, kako to pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi u pobijanim rešenjima.

Kako je zahtev za naknadu troškova branioca okrivljenih – advokata Dušana Žigića, koji je podnet više od godinu dana nakon isteka propisanog roka od jedne godine, neblagovremen, to suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, nižestepenim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 262. stav 2. ZKP.

Prilikom donošenja odluke, Vrhovni kasacioni sud imao je u vidu odluku Ustavnog suda Republike Srbije I Uz br.134/2019 od 04.02.2021. godine, koja je objavljena u Slbuženom glasniku RS broj 27 od 24.03.2021. godine, a kojom je na osnovu člana 168. stav 3. Ustava prestala da važi odredba člana 262. stav 2. KZ u delu koji glasi: „Podaci o visini troškova i zahteva za njihovu naknadu mogu se podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana“. Međutim, kako su pobijana pravnosnažna rešenja doneta pre ove odluke, imajući u vidu odredbu člana 60. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u izreci presude.

Podnosilac zahteva, ukoliko smatra da mu je u konkretnom slučaju, donošenjem predmetnih rešenja povređeno pravo, te da ispunjava propisane uslove, ima pravo da od nadležnog organa traži izmenu predmetnog pojedinačnog akta, u skladu sa odredbom člana 61. Zakona o Ustavnom sudu.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić