Nakon što je postupio u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ broj 65/2013) (u daljem tekstu ZPR), Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 234. stav 1. tačka 15. i stava 2. u vezi člana 130. stav 2. tačka 7. i člana 131. stav 2. ranije važećeg ZPR prema kome se ocenjuje zakonitost pobijanih presuda, shodno odredbi člana 340. stav 1. ZPR.

S tim u vezi, osnovani su navodi zahteva da prvostepeno i drugostepeno rešenje sadrže nejasne razloge vezane za visinu naknade koju je dosudio za održano ročište kao i za neprihvatanje zahteva za isplatu troškova prekršajnog postupka za sastav podneska od 23.10.2015. godine, nalazeći da taj podnesak predstavlja obračun nagrade i naknade troškova za izvršene radnje a ne obrazloženi podnesak neophodan u cilju davanja odbrane okrivljenog.

Ovako dati razlozi su nejasni. Prvostepeni sud se poziva na tarifni broj 10 u vezi broja 9 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, međutim, okrivljenom za pristup branioca neodržanom ročištu priznaje iznos od 13.500,00 dinara umesto iznos od 14.000,00 dinara koliko mu pripada po advokatskoj tarifi. Naime, Tarifnim brojem 10 stav 1. tačka 2. Tarife propisano je da advokatu pripada za svaki pretres koji je odložen 50% od nagrade iz prethodne tačke ovog tarifnog broja kojom je propisano da advokatu pripada jednak iznos naknade kao i za podneske iz Tarifnog broja 9, a za podneske iz tarifnog broja 9 propisano je 850 poena što u vezi sa članom 15 Advokatske tarife iznosi 25.000,00 dinara te kako je pretres odložen, braniocu pripada iznos od 12.500,00 dinara. Pored toga, tarifnim brojem 10 stav 2. Advokatske tarive propisano je da za prisustvovanje održanim ili neodržanim pretresima advokatu pripada, pored nagrade za zastupanje i nagrada za svaki započeti sat u iznosu od po 50 poena što iznosi 1.500,00 dinara. Pravilnom primenom tarifnog broja 10 advokatske tarife, braniocu u konkretnom slučaju za pristup neodržanom ročištu pripada ukupan iznos od 14.000,00 dinara a ne 13.500,00 dinara koliko je dosuđeno prvostepenim rešenjem. S tim u vezi neprihvatljivi su i razlozi drugostepenog suda da je neosnovan navod branioca da je iznos od 13.500,00 dinara trebalo uvećati za iznos od 1.500,00 dinara, s obzirom da se ne zna koliko se branilac okrivljenog zadržao u sudnici prilikom odlaganja saslušanja svedoka koji nije pristupi ali da to svakako nije trajalo duže od pet minuta.

Suprotno ovakvim navodima drugostepenog suda, braniocu pripada naknada za započeti sat u smislu Tarifnog broja 10 stav 2. Advokatske tarife uvek kada je ročište odloženo, bez obzira koliko je to odlaganje trajalo.

Osim navedenog, neprihvatiljivi su i razlozi dati u vezi sa odbijanjem zahteva za isplatu naknade za sastav podneska od 23.10.2015. godine, a naime da se ne radi o obrazloženom podnesku koji je neophodan u cilju davanja odbrane okrivljenog. Ovo iz razloga što navedeni podnesak i ne predstavlja zahtev za naknadu troškova obrazloženog podneska u cilju davanja odbrane, već se radi o zahtevu za naknadu po Tarifnom broju 9 stav 2. u vezi stava 1. tačka 2. u vezi člana 15. Advokatske tarife, u kojima je izričito predviđeno da okrivljeni ima pravo na naknadu troškova za „sastavljanje ostalih podnesaka“ u visini 50% od predviđene naknade iz stava 1. istog člana.

Prema tome, na opisani način prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 234. stav 1. tačka 15. i stava 2. ranije važećeg ZPR i prilikom donošenja odluke pogrešno primenio odredbe člana 130. stav 2. tačka 7. i član 131. stav 2. istog zakona, a iste povrede zakona je učinio i drugostepeni sud koji je prvostepeno rešenje potvrdio, ne otklanjajući učinjene povrede zakona.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kao osnovan i na osnovu člana 286. i 287. stav 4. ZPR odlučio kao u izreci ove presude odnosno ukinuo pobijana rešenja i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, prilikom kojeg će otkloniti povrede zakona na koje je ukazano ovom presudom i nakon toga doneti zakonitu i pravilnu odluku.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                                 Dragiša Đorđević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić