Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog radio na radnom mestu ...-... . Pobijanim rešenjem o udaljenju zaposlenog sa rada broj ...-.../...-... od 24.11.2008. godine, tužilac je privremeno udaljen sa rada, jer je učinio povredu radne obaveze i to: 1) vršenje naplate putarine po magnetnoj kartici u zatvorenom sistemu naplate suprotno propisanoj proceduri rada i dužnosti ... iz Pravilnika o obavljanju poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta utvrđene članom 12. stav 12. tačka 4. i alineja 3. Aneksa ugovora; 2) ne izdavanje ili nepravilno izdavanje priznanica učesniku u saobraćaju ili neponištavanje odnosno nepravilno poništavanje priznanice koje učesnik u saobraćaju nije uzeo, utvrđene članom 12. tačka 4. i alineja 1. Aneksa ugovora; 3) prisvajanje imovine preduzeća ili sredstava rada utvrđene članom 12. stav 12.3 tačka 2. alineja 6. Aneksa ugovora. U rešenju je navedeno da se zaposleni udaljuje sa rada od dana dostavljanja rešenja, a najduže do 3 meseca i da za vreme udaljenja sa rada ima pravo na naknadu zarade u visini od 1/3 od osnovne zarade. Upozorenjem pod brojem ...-.../...-... od 214.11.2008. godine, tužilac je upozoren da je učinio povrede radne obaveze koje su navedene u prethodno citiranom rešenju o udaljenju zaposlenog sa rada pod tačkama od 1) do 3), tako što je dana 29.07.2008. godine radeći na ... na naplatnoj stanici „...“ u kabini broj ..., stranim državljanima učesnicima u saobraćaju naplaćivao neregularnu cenu i to: u 88 slučajeva je registrovano da je vozilima šeste kategorije koja su dolazila iz Niša tražio cenu od 15 evra umesto regularne cene od 13 evra; u jednom slučaju je registrovano da je vozilu šeste kategorije koje je dolazilo iz Niša tražio 13 evra i 2 evra za kafu; u 70 slučajeva je registrovano da je vozilima šeste kategorije koja su dolazila iz Niša naplatio cenu od 15 evra umesto regularne cene od 13 evra; u 7 slučajeva je registrovano da je vozilima šeste kategorije koja su dolazila iz Niša tražio cenu od 1.200,00 dinara umesto regularne cene od 1.020,00 dinara; u 3 slučaja je registrovano da je vozilima šeste kategorije koja su dolazila iz Niša naplatio cenu od 1.200,00 dinara umesto regularne cene od 1.020,00 dinara; u 26 slučaja nije dao račun, već ga je bacio u korpu; u 72 slučaja delio je račun na dva dela, pa je pritiskom dugmeta na štampaču prvi deo računa dao učesniku, a drugi deo računa bacio; dana 02.08.2008. godine radeći na naplati putarine, na naplatnoj stanici „...“ u kabini broj ..., stranim državljanima učesnicima u saobraćaju naplaćivao neregularnu cenu i to: u 259 slučajeva je registrovano da je vozilima šeste kategorije koja su dolazila iz Niša tražio cenu od 15 evra umesto regularne cene od 13 evra; u 192 slučaja je registrovano da je vozilima šeste kategorije koja su dolazila iz Niša naplatio cenu od 15 evra umesto regularne cene od 13 evra; u 2 slučaja je registrovano da je vozilima šeste kategorije sa naplatne stanice Niš tražio i naplatio cenu od 1.200,00 dinara umesto regularne cene od 1.020,00 dinara; u 251 slučaju je registrovano da nije dao račun; u 15 slučajeva je registrovano da je delio je račun na dva dela, prvi deo računa dao vozaču, a drugi deo računa bacio, dana 14.08.2008. godine radeći na naplati putarine, na naplatnoj stanici „...“ u kabini broj ..., stranim državljanima, učesnicima u saobraćaju naplaćivao neregularnu cenu i to: u 265 slučajeva je registrovano da je vozilima šeste kategorije koja su dolazila iz Niša tražio cenu od 15 evra umesto regularne cene od 13 evra; u 264 slučaja je registrovano da je vozilima šeste kategorije koja su dolazila iz Niša naplatio cenu od 15 evra umesto regularne cene od 13 evra; u 4 slučaja je registrovano da je vozilima šeste kategorije sa naplatne stanice Niš tražio i naplatio cenu od 1.200,00 dinara umesto regularne cene od 1.020,00 dinara; u 5 slučajeva je registrovano da je vozilima šeste kategorije sa naplatne stanice Niš naplatio cenu od 1.200,00 dinara umesto regularne cene od 1.020,00 dinara; u 1 slučaju je registrovano da je vozilu šeste kategorije sa naplatne stanice Smederevo naplatio cenu od 5 evra umesto regularne cene od 3 evra; u 102 slučaja je registrovano da nije dao račun; u 170 slučajeva je registrovano da je delio račun na dva dela, prvi deo računa bez cene dao vozaču, a drugi deo računa bacio. Iz navedenog je utvrđeno da je upozoreni izvršio navedene povrede radne obaveze tako što je tražio i naplaćivao putarinu suprotno Cenovniku, tako što se zaduživao pravom cenom (za tu kategoriju vozila i relaciju), a naplaćivao veću cene da bi razliku cene zadržao za sebe. Zatim bi izdavao neregularne priznanice, na način što je deo priznanice na kojoj cena (prava cena za tu kategoriju vozila i relaciju za koju se zadužio) cepao i bacao, a davao učesniku u saobraćaju ostatak priznanice koji sadrži ID kod ..., datum, vreme naplate i relaciju, dok u nekim slučajevima nije uopšte izdavao račun. Dana 14.08.2008. godine je novac od naplate putarine dao radniku obezbeđenja i kolegi čime je postupio suprotno Pravilniku, a sve na osnovu izveštaja referenta video nadzora. Rešenjem o otkazu ugovora o radu brojem ...-... od 05.12.2008. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog učinjenih povreda radne obaveze koje su navedene na isti način kao i u prethodno donetom upozorenju i rešenju o udaljenju zaposlenog sa rada. Tužilac se na upozorenje broj ...-.../...-... od 21.11.2008. godine, izjasnio pisanim podneskom zavedenim kod tuženog pod brojem ...-.../...-... dana 01.12.2008. godine u kom je naveo da je na radnom mestu maltretiran, iako je bio „uredan na poslu, tačan i odgovoran“, kao i da nije učinio ni jednu povredu radne dužnosti, niti oštetio preduzeće. Postavio je pitanje zašto nisu suspendovani najbliži saradnici direktora sektora čija je imena naveo i ukazao na nezakonitosti u njihovom radu. Predložio je da tuženi stavi van snage rešenje o njegovom udaljenju sa rada. Uz žalbu koju je izjavio dana 19.02.2016. godine protiv presude prvostepenog suda P1 2986/10 od 18.12.2015. godine, kojom je odbijen njegov tužbeni zahtev za poništaj predmetnih rešenja i odbačena njegova tužba za činidbu i vraćanje na rad na radno mesto ..., tužilac je priložio nalaz Komisije sudskih veštaka neuropsihijatara u predmetu Drugog osnovnog suda u Beogradu K 398/14, po optužnom predlogu podnetom protiv tužioca, kao optuženog kome ja stavljeno na teret da je na naplatnoj rampi u ....-..., dana 20.01.2012. godine prisvojio novac u iznosu od 56.430,00 dinara, čime je izvršio krivično delo pronevere iz člana 364. stav 1. KZ. U tom predmetu, sudski veštaci, neuropsihijatri dali su mišljenje da „zbog operacije tumora hipofize 2008. godine, se tužilac od tada pa na dalje nalazio u stalnoj medikamentoznoj terapiji koja je neopohodna u tim slučajevima, a da terapija koju prima zbog osnovne bolesti, kao i prateće bolesti sindroma anksiozna-depresivnog stanja, mogu da dovedu do pada koncentracije i neadekvatnog reagovanja na osetljivim mestima u koja spadaju i radna mesta sa novcem, zbog čega su njegovi kapaciteti za shvatanje i rasuđivanje smanjeni, naročito u situacijama stresa ili konflikata, kada dolazi do dekompezacije“.

Zasnivajući svoju odluku na mišljenju Komisije sudskih veštaka o tome da je tužiočeva sposobnost shvatanja značaja dela i mogućnost upravljanja svojim postupcima bila bitno smanjena, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, poništili pobijana rešenja a tuženog obavezali da tužioca vrati na radno mesto ..., jer su zaključili da tužilac nije svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, u smislu odredbe člana 172. tačka 2. Zakona o radu, te da nije ispunjen otkazni razlog iz člana 179. tačka 2. istog Zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano tuženi u reviziji ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/2005), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašnje i potrebe poslodavca i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Shodno odredbi člana 180. istog Zakona, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 2. tog Zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora i da mu ostavi rok od najmanje 5 radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

Odredbom člana 62. stav 2. Kolektivnog ugovora tuženog od 03.07.2006. godine, propisano je da zaposleni može privremeno da bude udaljen sa rada ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kršenje radne discipline ili ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, pre isteka roka iz člana70. stav 1. i člana 71. stav 2. tog Kolektivnog ugovora. U članu 69. stav 1. tačka 8. alineja z, lj, i i o, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašnje i potrebe poslodavca i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze tako što zlupotrebi službeni položaj u nameri da za sebe ili drugog ostvari protivpravnu imovinsku korist, ne pridržava se odnosno ne sprovodi odluke donete od strane organa poslodavca, nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršava radne obaveze.

Pravilnikom o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta iz 2008. godine zavedenim kod tuženog pod brojem IV-953-03-2393 od 14.03.2008. godine, propisano je da ... vrši naplatu putarine tako što prilikom dolaska vozila na naplatno mesto utvrđuje vizuelno kategoriju vozila i unosi taj podatak preko tastature u računar. Zatim, u zatvorenom sistemu naplate uzima karticu od učesnika u saobraćaju i ubacuje je u čitač kartice, a u otvorenom sistemu potvrđuje kategoriju. Nakon pojave cene na ekranu, ukucava tačan primljeni iznos novca od učesnika u saobraćaju, a po prijemu celokupnog iznosa novca, potvrđuje naplatu i izdaje priznanicu o izvršnoj naplati putarine učesniku u saobraćaju. Ukoliko učesnik u saobraćaju ne preuzme priznanicu, ... je dužan da istu, poništenjem cepanjem preko pola, odmah baci u kantu za otpatke, pošto vozilo prođe mehaničku barijeru, a u svakom slučaju pre određivanja kategorije sledećeg vozila koje dolazi na naplatno mesto.

U konkretnom slučaju, pobijanim rešenjima, tužilac je prvo udaljen sa rada, a potom mu je i otkazan ugovor o radu, jer je na osnovu izveštaja referenta video nadzora utvrđeno da je učinio povrede radne obaveze tako što je vršio naplatu putarine suprotno propisanoj proceduri i dužnostima ... iz Pravilnika o obavljanju poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta, registrovanu u više stotina slučajeva. U izjašnjenju na upozorenje broj ...-.../...-... od 21.11.2008. godine, tužilac se nije pozivao na neuračunljivost, nego, se suprotno tome, izjasnio da je „na poslu tačan i odgovoran“ i da nije „napravio ni jednu povredu radne dužnosti, niti oštetio tuženog ni za jedan dinar, odnosno evro“.

Krivica je psihički odnos učinioca prema svom delu koji se ogleda u postojanju svesti (predstave) o preduzetoj radnji (činjenja ili nečinjenja), uzrokovanoj posledici (kao promeni u spoljnom svetu) i uzročnom odnosu između njih u smislu postojanja volje, htenja ili samo pristajanja u odnosu na proizvedenu posledicu. Pretpostavka krivice je uračunljivost. To znači da je za postojanje krivice potreban zdrav, normalan psihički aparat kod učinioca kažnjivog dela. Takav psihički status mora da postoji u vreme preduzimanja protivpravne radnje i to upravo u odnosu na tu radnju, što je pretpostavka za kažnjavanje. Samo onom licu koje je bilo uračunljivo i koje je svesno preduzelo protivpravnu radnju, može se izreći propisana kazna. Za utvrđenje činjenice stanja uračunljivosti tužioca u vreme preduzimanja inkriminisanih radnji, sud ne raspolaže stručnim znanjem, pa je bilo neophodno da tu činjenicu utvrdi veštačenjem. Mišljenje Komisije sudskih veštaka- neuropsihijatara dato u predmetu Drugog osnovnog suda u Beogradu K 398/14 nije relevantno za utvrđenje te činjenice. Taj postupak vođen je po optužnom predlogu protiv tužioca, kao optuženog, kome je stavljeno na teret da je dana 20.01.2012. godine na naplatnoj rampi Beograd-Bubanj potok prisvojio novac u iznosu od 56.430,00 dinara, čime je izvršio krivično delo pronevere iz člana 364. stav 1. KZ. Dakle, radi se o delu koje datira iz perioda dužeg od 3 godine nakon perioda izvršenja povreda radnih obaveza koje su mu, predmetnim rešenjima, stavljena na teret. Osim toga, zaključak Komisije sudskih veštaka-neuropshijatara o tome da je sposobnost shvatanja značaja dela i mogućnost upravljanja postupcima, kod tužioca bila bitno smanjena, odnosi se na činjenicu da je tužilac operisan 2008. godine i da se „od tada“ nalazi na stalnoj medikamentoznoj terapiji, te da posledice oboljenja hipofize, kao i uzimanja terapije uzrokuju odnosno mogu da dovedu do pada koncentracije i neadekvatnog reagovanja na osetljivim mestima u koja spadaju radna mesta sa novcem. U ovoj parnici nije utvrđeno da li je u vreme kada mu je, pobijanim rešenjima, stavljeno na teret da je izvršio povrede radnih obaveza (jul i avgust 2008. godine) tužilac primao terapiju, i ako je to slučaj, od kakvog je uticaja ta činjenica na to što je tužilac, u više stotina slučajeva, pogrešno naplaćivao putarinu zahtevajući od vozača viši iznos putarine od propisanog iznosa i pogrešno izdavao ili uopšte nije izdavao račune o naplaćenoj putarini. S tim u vezi, nije utvrđeno ni kada je tužilac operisan i od kada prima terapiju, koja, po mišljenju Komisije veštaka, može da dovede do pada koncentracije i neadekvatnog reagovanja na osetljivim mestima u koja spadaju i radna mesta sa novcem.

Na osnovu izloženog, odluke nižestepenih sudova su ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od njegovog ishoda.

U ponovnom postupku potrebno je da prvostepeni sud činjenično stanje u potpunosi i pravilno utvrdi razjašnjenjem činjenice o tome da li je povreda radnih dužnosti, koje su mu osporenim rešenjima stavljene na teret, tužilac učinio svojom krivicom, ili to nije slučaj, da bi potom imao mogućnost da, pravilnom primenom materijalnog prava, o njegovom tužbenom zahtevu donese novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić