U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz porodičnih odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Ilić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Stevanović, advokat iz ..., radi poveravanja maloletnog deteta i zakonskog izdržavanja, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 418/20 od 15.10.2020. godine, na sednici održanoj 17.06.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 418/20 od 15.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Smederevu, presudom P2 794/18 od 28.02.2020. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je zajedničku decu stranaka, mal. VV iz ... i mal. GG iz ... poverio na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu AA, koja će ubuduće živeti sa ocem – tužiocem AA u ..., u ulici ... broj .., gde će biti i prebivalište dece, a što je tužena dužna da prizna i trpi, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude (stav prvi izreke). Obavezao je tuženu da na ime doprinosa izdržavanju svoje maloletne dece, VV i GG plaća mesečno i to 10.000,00 dinara za mal. VV i 7.000,00 dinara za GG, ukupno 17.000,00 dinara zakonskom zastupniku maloletne dece, tužiocu AA, počev od dana podnošenja tužbe 09.11.2018. godine, pa dok za to postoje zakonski uslovi i to svakog 01. u mesecu za tekući mesec, poštanskom uplatnicom na adresu zakonskog zastupnika mal. dece, s tim što će dospele, a neisplaćene iznose za izdržavanje platiti odjednom, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tužene, kojim je tražila da joj se povere mal. deca VV i GG na samostalno vršenje roditeljskog prava i da prebivalište dece ubuduće bude na adresi majke BB u ..., ulica ... broj .., što je tužilac AA dužan da prizna i trpi, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav treći izreke). Odbio je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tužene, kojim je tražila da se obaveže tužilac da na ime doprinosa za izdržavanje zajedničke maloletne dece VV i GG mesečno plaća po 12.000,00 dinara za svako dete, ukupno 24.000,00 dinara, počev od dana podnošenja tužbe 29.11.2018. godine, pa dok za to postoje zakonski uslovi i to svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav četvrti izreke). Obavezao je tuženu da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 63.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudno izvršenja (stav peti izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž2 418/20 od 15.10.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Smederevu P2 794/18 od 28.02.2020. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (,,Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP. Međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka, revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da ista nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije odredbama člana 407. stav 1. tačka 1. - 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u vanbračnoj zajednici u periodu od 2001. do 2018. godine, kada je tužena napustila vanbračnu zajednicu. U toku trajanja vanbračne zajednice, rođeno je dvoje zajedničke dece , ...2002. godine ćerka VV i ...2009. godine sin GG. Stranke su živele u porodičnom domaćinstvu tuženog, u ulici ... broj .. u ... . Do prekida vanbračne zajednice je došlo zbog trajno i ozbiljno poremećenih odnosa između parničnih stranaka. Prema izveštaju Centra za socijalni rad, roditelji mal. VV i mal. GG nisu postigli saglasnost o daljem vršenju roditeljskog prava, a njihove aktuelne relacije određuju disfunkcionalnost kao posledicu nerazjašnjenog partnerskog konflikta, međutim, obe parnične stranke su procenjene kao podobne za dalje angažovanje u roditeljskoj ulozi i preduzimanje brige o deci. Ceneći uzrast dece i njihovu participaciju u postupku u smislu opredeljenja da u domaćinstvu oca ostanu i dalje, a da sa majkom nastave da se viđaju, interes dece da u okolnostima prekida zajednice roditelja rastu u istom domaćinstvu, prema mišljenju Centra za socijalni rad, samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnom decom treba poveriti ocu. U momentu presuđenja, mal. VV je imala nepunih 18 godina, a mal. GG nepunih 10 godina, iz čega proizilazi da je reč o deci školskog uzrasta. Tužilac sa decom živi na odvojenom spratu porodične kuće u kojoj imaju odvojen ulaz. Tužilac je 1980. godište i ostvaruje prihode u mesečnom iznosu od oko 60.000,00 dinara. Tužena je 1983. godište i ostvaruje mesečna primanja u iznosu od oko 30.000,00 dinara. Ona živi u iznajmljenom stanu, za koji plaća mesečno zakupninu u iznosu od 10.000,00 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilna je odluka o poveravanju maloletne dece na samostalno vršenje roditeljskog prava tužiocu kao ocu i obavezivanju tužene da na ime doprinosa u izdržavanju svoje maloletne dece plaća mesečno i to za mal. VV iznos od 10.000,00 dinara i za mal. GG iznos od 7.000,00 dinara, počev od dana podnošenja tužbe pa dok za to postoje zakonski uslovi. Stoga je pravilna i odluka o odbijanju protivtužbenog zahteva tužene za poveravanje maloletne dece i obavezivanje tužioca da doprinosi izdržavanju zajedničke maloletne dece.

Odredbom člana 272. stav 2. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05, 72/11 i 6/15) je propisano da, ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem donosi sud.

Kako su se nižestepeni sudovi rukovodili najboljim interesom maloletne dece i odluku o samostalnom vršenju roditeljskog prava od strane tužioca kao oca nad maloletnom decom, doneli tako što su prihvatili nalaz i mišljenje Centra za socijalni rad i odluku o doprinosu za izdržavanje maloletne dece doneli imajući u vidu potrebe dece i mogućnosti tužene kao dužnika izdržavanja, uzimajući u obzir i mogućnosti tužioca kao oca, to su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Dakle, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo i to odredbe člana 6, 77. i 272. Porodičnog zakona kada je odlučio da se mal. deca povere na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, imajući u vidu izvedene dokaze, naročito mišljenje Centra za socijalni rad da je takva odluka u najboljem interesu maloletne dece. Zatim, kada je utvrdio potrebe maloletne dece, s obzirom na njihov uzrast, troškove stanovanja, ishrane, higijene, odeće, obuće, obrazovanja, te uzeo u obzir mogućnosti roditelja, njihove godine života, zdravstveno stanje, stepen obrazovanja, radnu sposobnost, visinu zarade, visinu drugih prihoda, kao i rashoda, pa primenom člana 160. Porodičnog zakona ocenio da je tužena u mogućnosti da mesečno doprinosi izdržavanju mal. VV iznosom od 10.000,00 dinara i mal. GG iznosom od 7.000,00 dinara, dok će preostali iznos do ukupne visine potrebe mal. dece podmiriti otac koji poseban doprinos daje svakodnevnom brigom i staranjem o deci.

Nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda navodi revizije kojima se ukazuje, da je nelogično da tužena kao majka nema pravo na starateljstvo nad svojom decom, s obzirom na utvrđeno činjeničnog stanje, te da su se sudovi rukovodili najboljim interesom maloletne dece, imajući u vidu njihov kalendarski uzrast i činjenicu da su deca već u domaćinstvu oca.

Pri tome, nije nije neophodno dalje detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, već se tužena kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, na osnovu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić