.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 67/2020
29.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat iz ..., protiv tuženog Republika Srbija, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo RS, Odeljenje u Leskovcu, radi isplate, vrednost predmeta spora 1.900,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1710/13 od 09.05.2014. godine, u sednici održanoj dana 29.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1710/13 od 09.05.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Prvostepenom presudom Osnovnog suda u Vranju, Sudska jedinica u Preševu P 165/13 od 28.10.2013. godine, u stavu prvom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati iznos od 1.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.04.2005. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu plati iznos od 900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.04.2005. godine do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev za dosuđenje zatezne kamate na iznos od 1.000,00 dinara od 06.04.2005. godine. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu plati troškove postupka u iznosu od 38.300,00 dinara, sa zateznom kamatom na iznos od 34.500,00 dinara počev od 28.10.2013. godine do isplate. Stavom petim izreke odbijen je zahtev tužioca za dosuđenje troškova postupka u iznosu od 9.000,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 28.10.2013. godine do isplate. Stavom šestim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca da se obaveže tuženi da plati zakonsku zateznu kamatu na troškove postupka na sudsku taksu od 3.800,00 dinara od 28.10.2013. godine do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1710/13 od 09.05.2014. godine, u stavovima prvom i drugom izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavovima prvom i četvrtom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu plati iznos od 1.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.04.2005. godine, te obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. U stavu trećem izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca izjavljena protiv odluke iz stavova drugog i petog izreke prvostepene presude. U stavu četvrtom izreke obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove žalbenog postupka, a u stavu petom izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca, radi ujednačavanja sudske prakse. Pobijana odluka je zasnovana na primeni materijalnog prava u skladu sa praksom revizijskog suda u ovoj vrsti spora. Potraživanje koje tužilac zahteva, po osnovu neisplaćene naknade za sprovedeno veštačenje u sudskom predmetu Opštinskog suda u Preševu P 729/04, ima karakter naknade štete zbog nepravilnog rada državnog organa – suda u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima. Zastarelost takvog potraživanja se ceni primenom člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, kojim su propisani rokovi zastarelosti potraživanja prouzrokovanja štete, kako je to obrazložio drugostepeni sud. Kako tužilac nije ostvarivao potraživanje u sudskom postupku u okviru propisanih rokova zastarelosti, to je za posledicu imalo odbijanje tužbenog zahteva, po preinačavajućoj presudi u žalbenom postupku. Takođe, ne postoji potreba da se raspravi pravno pitanje od opšteg interesa ili u cilju ravnopravnosti građana, niti potreba za novim tumačenjem prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nije dozvoljena.
Navedeni spor ima karakter parnice o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u iznosu od 1.900,00 dinara, što je značajno manje od 3.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. U parnicama o sporovima male vrednosti revizija nije dozvoljena, prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženog razloga, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja, na taj način što je revizija tužioca odbačena, kao nedozvoljena.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
