Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. br. 100/21 od 13.04.2021. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Nišu K. br. 48/15 od 22.09.2020. godine preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog AA za krivično delo iznuda iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. i 33. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 11.09.2012. godine do 22.03.2013. godine i od 23.03.2018. godine do 26.03.2018. godine, dok su u preostalom delu žalba branioca okrivljenog AA kao i žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu, okrivljenog Martina Zonjića i njegovog branioca i branilaca okrivljenog BB odbijene kao neosnovane i presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-Republički javni tužilac - KTZ. br. 799/21 od 23.06.2021. godine, samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. br. 100/21 od 13.04.2021. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, u vezi člana 57. stav 2. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi povredu zakona od strane Apelacionog suda u Nišu u presudi Kž.1. br. 100/21 od 13.04.2021. godine.

-branilac okrivljenog Martina Zonjića advokat Todor Krstić, protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K. br. 48/15 od 22.09.2020. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž.1. br. 100/21 od 13.04.2021. godine, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i „utvrdi da je nastupila apsolutna zastarelost vođenja krivičnog postupka i da odluči o troškovima kriv. postupka u smislu da se isti okrivljenima naknade“ ili da predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovni postupak i odlučivanje i odluči o troškovima postupka po podnetom zahtevu u iznosu od 49.500,00 dinara po AT.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je:

- primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocu okrivljenog AA - advokatu Ireni Đorđević i

- primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Martina Zonjića - advokata Todora Krstića, Republičkom javnom tužiocu, shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, nakon čega je održao sednicu veća, o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, pa je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, a po oceni navoda u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičikog javnog tužioca je osnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Martina Zonjića - advokata Todora Krstića neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 57. stav 2. KZ.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je prvostepenom presudom okrivljeni AA osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru, a kako je to bliže opredeljeno u izreci prvostepene presude.

Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, pobijanom presudom Kž.1. br. 100/21 od 13.04.2021. godine, preinačio je prvostepenu presudu, u odnosu na okrivljenog AA samo u pogledu odluke o kazni, tako što je ovog okrivljenog za krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine u koju mu je uračunao i vreme provedeno u pritvoru.

Postupajući na ovaj način - preinačujući prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine za krivično delo iznuda iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 30. i 33. KZ, Apelacioni sud u Nišu je učinio povredu krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 57. stav 2. KZ u korist okrivljenog AA, što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Za krivično delo iznuda iz člana 214. stav 3. KZ, propisana je kazna zatvora od 3 do 12 godina.

Odredbom člana 56. KZ, propisani su slučajevi u kojima je sud, izuzetno od opšteg pravila o odmeravanju kazne u granicama propisanim zakonom za određeno krivično delo, ovlašćen da učiniocu krivičnog dela kaznu ublaži po meri ili vrsti, te tako učiniocu krivičnog dela može izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne kad zakon predviđa da se kazna može ublažiti, kad zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne ili kada utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti i oceni da se i sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.

Odredbom člana 57. stav 1. KZ, propisane su granice za ublažavanje kazne kada za to postoje uslovi iz člana 56. KZ. Međutim, odredbom člana 57. stav 2. KZ propisani su izuzeci od stava 1. člana 57. KZ i navedeno da se za krivično delo iz člana 214. stav 3. KZ kazna ne može ublažiti.

Kako, u konkretnom slučaju, nisu postojali zakonski uslovi za ublažavanje kazne za krivično delo iz člana 214. stav 3. KZ, za koje je okrivljeni AA pravnosnažno osuđen, to je Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, osuđujući okrivljenog AA na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, suprotno odredbi člana 57. stav 2. KZ, učinio povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, u korist ovog okrivljenog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i utvrdio da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. br. 100/21 od 13.04.2021. godine učinjena povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 57. stav 2. KZ, u korist okrivljenog AA, ne dirajući u pravnosnažnu odluku protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog Martina Zonjića - advokata Todora Krstića je neosnovan, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Martina Zonjića kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je optužnim aktom RJT-a u Nišu (poslednji put izmenjenog dana 12.12.2019. godine) okrivljenom Martinu Zonjiću stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, dok je prvostepenom presudom okrivljeni Martin Zonjić oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. i člana 33. KZ. Po stavu odbrane, na opisani način optužba je prekoračena na štetu okrivljenog Martina Zonjića, jer je prvostepeni sud okrivljenog oglasio krivim za produženo krivično delo iznuda, a za koje krivično delo nije bio optužen.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Martina Zonjića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne količine okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Imajući u vidu navedeno, te da iz spisa predmeta proizilazi da je izreka prvostepene presude identična sa dispozitivom optužnog akta Višeg javnog tužioca u Nišu Kt. br. 217/12 od 05.12.2020. godine poslednji put izmenjenog dana 12.12.2019. godine, kako u pogledu objektivnih, tako i subjektivnih elemenata krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Martina Zonjića kojima se ukazuje da je na štetu okrivljenog Martina Zonjića prekoračena optužba i time učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Martina Zonjića je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navedenu povredu zakona branilac obrazlaže navodima da u toku postupka nije utvrđeno tačno vreme i način izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni Martin Zonjić oglašen krivim, da u spisima predmeta ne postoje nesumnjivi dokazi da je vreme izvršenja krivičnog dela upravo ono koje je navedeno u nižestepenim presudam, te da bi se radnje okrivljenog Martina Zonjića eventualno mogle upodobiti krivičnom delu prinuda iz člana 135. stav 1. KZ ili ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, a za koja krivična dela je krivično gonjenje zastarelo. Na opisani način, branilac okrivljenog na svojim činjeničnim zaključcima vezanim za vreme i način izvršenja krivičnog dela, drugačijim od onih utvrđenih u pobijanim presudama, zasniva svoj stav da je došlo do povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno da je u konkretnom slučaju u odnosu na ovog okrivljenog nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, Shodno iznetom, po stavu ovog suda, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Martina Zonjića ponovo ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP navodima da u odnosu na događaj od 02.11.2011. godine, ne postoje pouzdani dokazi da se isti desio na način opisan u izreci presude, te u vezi sa tim, kao i u vezi sa ostalim radnjama za koje je okrivljeni Martin Zonjić oglašen krivim, iznosi sopstvenu ocenu iskaza oštećenih kao i pisanih dokaza u spisima predmeta (ugovor o zajmu od 01.11.2011. godine).

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP, nije dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Martina Zonjića u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Martina Zonjića u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali navodi zahteva, ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Martina Zonjića, u delu u koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, doneta je odluka kao u stavu I izreke ove presude, a na osnovu člana 491. stav 1.ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, doneta je odluka kao u stavu II izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik,

Irina Ristić, s.r.

Predsednik veća-sudija,

Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić