Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci AA, BB, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su lično podneli odgovor na reviziju koji nije razmatran jer u smislu člana 85. stav 6. ZPP stranke u postupku po vanrednim pravnim lekovima mora da zastupa advokat izuzev ako je sama advokat.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Služeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), ispitao je pobijanu presudu u smislu člana 408. navedenog zakona i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju pravni prethodnik tužilaca i tuženih, njihov otac i deda sada pok. MM bivši iz ... preminuo je ...1999. godine. Imao je dva braka i tuženi su potomci preminulog sina iz prvog braka NN, dok su tužioci sinovi, ćerke i unuci po umrlim potomcima MM iz drugog braka. U postupku za raspravu zaostavštine MM, tužioci su izjavili da je njegov sin iz prvog braka sada pok. NN za života namiren u svom naslednom delu. Zbog toga je doneto rešenje o prekidu ostavinskog postupka O 1221/10 od 23.10.2014. godine pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru i tužioci su upućeni na parnicu protiv tuženih radi utvrđivanja da su tuženi namireni u naslednom delu. Sada pok. MM je svom sinu NN za života ugovorom o deobi izdvojio kp. br. ..., ... i ... KO ... (površine 21,98 ari), kuću i štalu kako bi se odvojio iz domaćinstva i živeo sa članovima svoje uže porodice. Zatim je od sina NN otkupio navedene nepokretnosti po ugovoru o kupoprodaji koji je overen u sudu pod Ov 360/71 dana 08.06.1971. godine u kome se između ostalog navodi da je NN vlasnik nepokretne imovine opisane u posedovnom listu broj ... KO ... koju je dobio prilikom deobe sa svojim ocem i braćom, pa istu prodaje ocu za cenu od tadašnjih 4.000 dinara, s tim što novac potiče iz zajedničkog fonda MM i njegovih sinova sa kojima je ostao u zajednici. Navedene nepokretnosti se vode kao svojina pok. MM u listu nepokretnosti broj ... KO ... Imovina koja se vodi na ime sada pok. MM opisana je u listu nepokretnosti broj ... KO ... u površini od 4.52,70 ha i 1/2 (jedna idealna polovina) nepokretnosti koje se vode u listu nepokretnosti broj ... KO ... u površini od 83,98 ari.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je na osnovu članova 66, 67. i 71. Zakona o nasleđivanju zaključio da je sada pok. NN (čiji su tuženi zakonski naslednici) namiren u svom naslednom delu poklonom od oca MM, za koji nije izričito navedeno da se neće uračunati u njegov nasledni deo, pri čemu je otac kasnije otkupio poklonjene parcele novcem iz zajedničke imovine.

Drugostepeni sud je po održanoj raspravi ukinuo prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda utvrđenje da je poklonom neki od naslednika namiren u svom naslednom delu zavisi od vrednosti zaostavštine pok. ostavioca, kao i vrednosti učinjenih poklona, te izvršenog upoređivanja vrednosti poklona i naslednog dela koji bi mu pripao. Tužioci u postupku nisu dokazali odnos ovih vrednosti niti predložili izvođenje dokaza u pogledu navedenih okolnosti, pa je drugostepeni sud odbio tužbeni zahtev da se utvrdi da su tuženi namireni u visini naslednog dela i da nemaju pravo nasleđa na nepokretnostima sada pok. MM, koje se vode na njegovo ime u listovima nepokretnosti broj ... i ... KO ...

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je izneto stanovište drugostepenog suda zasnovano na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 66. stav 1. Zakona o nasleđivanju, zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo poklon koji je ma na koji način dobio od ostavioca. Uračunavanje poklona se vrši tako što najpre ostali zakonski naslednici dobijaju iz zaostavštine odgovarajuću vrednost, pa se posle toga ostatak deli među naslednicima (član 69.). Ako je zaostavština nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuću vrednost naslednik kome se vrši uračunavanje nije dužan vratiti išta od primljenog, pri čemu se time ne dira u pravila o nužnom delu. Saglasno navedenom prilikom uračunavanja poklona mora se odrediti vrednost poklona koja se po članu 72. navedenog zakona ceni po vrednosti poklonjene stvari u trenutku uračunavanja, ali prema njenom stanju u vreme kada je poklonjena.

Tužbenim zahtevom je traženo utvrđenje da su tuženi kao zakonski naslednici sada pok. NN, sina pok. MM namireni u svom naslednom delu i da nemaju pravo nasleđa na njegovoj zaostavštini. Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je zaključio da je za takvo utvrđenje neophodno utvrditi vrednost zaostavštine, kao i vrednost učinjenog poklona, da bi se upoređivanjem vrednosti poklona i naslednog dela koji bi tom nasledniku pripao moglo zaključiti da je namiren u svom naslednom delu.

Neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava u pogledu uračunavanja poklona u nasledni deo iz člana 66. stav 1. Zakona o nasleđivanju koji ima za cilj da se obezbedi jednakost među zakonskim naslednicima. Uračunavanje poklona u nasledni deo vrši se tako što bi najpre ostali zakonski naslednici pok. MM dobili iz zaostavštine odgovarajuću vrednost (poklona), pa bi se posle toga ostatak delio među naslednicima ukoliko postoji. Međutim, tužioci su u ovoj parnici tržili utvrđenje da su tuženi namireni u svom naslednom delu i da nemaju pravo nasleđa na zaostavštini pok. MM, pa je za takvo utvrđenje osim uslova za uračunavanje poklona u nasledni deo nužno utvrditi, pored vrednosti učinjenog poklona i vrednost zaostavštine, da bi se pošto ostali zakonski naslednici dobiju iz zaostavštine odgovarajuću vrednost, moglo zaključiti da li postoji ili ne ostatak koji se deli među naslednicima. Bez uticaja su navodi revizije da je vrednost poklonjenih nepokretnosti označena kao cena ugovorom o kupoprodaji, jer se vrednost poklona pri uračunavanju određuje po vrednosti poklonjene stvari u trenutku uračunavanja a prema njenom stanju u vreme kada je poklonjena.

Prema članu 1. stav 4. Zakona o nasleđivanju zaostavštinu ne čine dobra za koja su ostaviočevu imovinu uvećali njegovi potomci koji su sa njime živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inače mu pomagali u privređivanju, već ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uvećao ostaviočevu imovinu. Tužioci u postupku nisu predlagali izvođenje dokaza radi utvrđivanja vrednosti zastavštine sada pok. MM, kada bi se vršilo izdvajanje iz zaostavštine dela imovine potomaka stečene u zajednici, pa su bez uticaja navodi revizije da je novac kojim su otkupljene predmetne parcele od sina NN zajednička imovina stečena u zajednici sa sinovima iz drugog braka.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić