Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Jelice Bojanić Kerkez i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca JKP „Gradska toplana“ Zrenjanin, koju zastupa punomoćnik Smiljana Cvikić, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Zdravko Ćosić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 497/18 od 18.11.2020. godine, u sednici održanoj 12.05.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 497/18 od 18.11.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 497/18 od 18.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 1400/17 od 30.05.2018. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je u celosti rešenje o izvršenju javnog izvršitelja imenovanog za područje Višeg i Privrednog suda u Zrenjaninu od 08.02.2017. godine, kojim je obavezana tužena da isplati tužiocu iznos od 3.286,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.11.2016. godine, kao i troškove izvršenja u iznosu od 5.904,00 dinara, te se tužbeni zahtev u celosti odbija. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 77.717,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž 497/18 od 18.11.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba i prvostepena presuda preinačena tako što je održano na snazi rešenje o izvršenju javnog izvršitelja imenovanog za područje Višeg i Privrednog suda u Zrenjaninu od 08.02.2017. godine, u delu kojim je obavezana tužena da isplati tužiocu iznos od 3.286,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.11.2016. godine, pa do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove izvršnog postupka u iznosu od 5.904,00 dinara i tužbeni zahtev usvajen, a odbijen zahtev tužene za naknadu parničnih troškova. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da na ime troškova prvostepenog postupka isplati tužiocu iznos od 31.667,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da na ime troškova drugostepenog postupka isplati tužiocu iznos od 15.800,00 dinara, dok je stavom četvrtim izreke odbijen zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom da se o istoj odlučuje primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke Višeg suda u Pančevu, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta 24.08.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 3.286,50 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, što znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Takođe, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena iako je odluka preinačena, a prema članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bi uvek bila dozvoljena u takvim slučajevima. Ovo iz razloga što je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koja reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić