Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 3898/20 od 31.08.2021. godine, delimično je usvojena žalba tužene i prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima postupka, tako što je tužena obavezana da tužiocu na ime troškova postupka isplati 21.924,56 dinara, umesto iznosa od 25.524,56 dinara, dok je u preostalom delu žalba odbijena i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom delu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženom bankom zaključio ugovor o kreditu dana 15.01.2018. godine, kojim mu je kao korisniku odobren kredit u iznosu od 1.202.843,31 dinar, na period od 84 meseca. Tužilac se članom 5. stav 5.1. obavezao da na njegov teret pada jednokratna fiksna naknada za troškove obrade kreditnog zahteva u iznosu od 2,00% od vrednosti odobrenog kredita. Banka je od tužioca naplatila iznos od 24.056,90 dinara na dan zaključenja ugovora 15.01.2018. godine. Navedeni trošak nominalno je opredeljen u ponudi tužene od 15.01.2018. godine, pod tačkom 3.3., gde je naznačeno da je provizija za obradu zahteva 2,00% od vrednosti odobrenog kredita, jednokratno, kao fiksna naknada u iznosu od 24.056,90 dinara; i u obrascu obaveznih elemenata ugovora pod tačkom 3.5., na identičan način. Oba obrasca je tužilac potpisao na dan zaključenja ugovora 15.01.2018. godine, kao i plan otplate kredita. Nesporno je da je tužilac istoga dana platio tuženoj iznos od 24.056,90 dinara, kao i da je naknada za obradu kredita iskazana kroz efektivnu kamatnu stopu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, nalazeći da je predmetna odredba ugovora o kreditu ništava, jer tužilac prilikom zaključenja ugovora nije precizno informisan o postojanju dodatnih obaveza koje prate ugovor o kreditu kao i o strukturi pomenutih troškova, jer banka nije iskazala vrstu i strukturu navedenih troškova, kao i način njihovog obračuna koji je vezan za iznos odobrenog kredita, iako je tužiocu prezentovan obrazac obaveznih elemenata ugovora (koji ne sadrži jasno određenje šta podrazumeva naknada u iznosu od 24.056,90 dinara). Stoga tužilac ima pravo na vraćanje datog, po odredbama člana 210. i 214. ZOO.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) ugovor je ništav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima i to ako cilj povređenog pravila i zakon ne upućuju na nešto drugo i na ništavost se po članu 109. pazi po službenoj dužnosti.

Po članu 1065. Zakona o obligacionim odnosima, ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom. Ugovor o kreditu se zaključuje u pismenoj formi što znači da se u pisanom tekstu ugovora mora utvrditi iznos kreditnih sredstava, kao i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita (član 1066. navedenog zakona).

Pravo banke da obračunava određene troškove i naknade bankarskih usluga povodom zaključenja ugovora o kreditu proizilazi iz člana 43. Zakona o bankama, kojim je predviđena mogućnost jedinstvenog načina obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova.

Ovo pravo banke je regulisano i podzakonskim aktima i to Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku („Službeni glasnik RS“, broj 65/11), koja je doneta na osnovu odredaba Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Službeni glasnik RS“, broj 36/11 i 139/14), koji se primenjuje od 05.12.2011. godine, pa tako i u konkretnom slučaju s obzirom da je predmetni ugovor o kreditu zaključen 15.01.2018. godine.

Prema tome, banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga u vezi sa realizacijom kredita, ali je takva odredba ugovora pravno valjana pod uslovom da je banka u predugovornoj fazi informisala korisnika kredita o vrsti i visini svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, ponudom koja je to sadržala, uz određenje da li su fiksni ili promenljivi, a ako su promenljivi, periode u kojima će se menjati i način izmene, što je propisano u odredbi člana 17. stav 4. tačka 10. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Obaveštavanje korisnika u predugovornoj fazi zasnovano je na jednom od osnovnih načela zaštite korisnika (pravo korisnika na informisanje), i obuhvata dužnost banke da korisniku pruži informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima koji se odnose na (između ostalog) ugovor o kreditu za koji je pokazao interesovanje (u daljem tekstu: ponudu), na način koji će korisniku omogućiti da uporedi ponude različitih davalaca istih usluga i proceni da li ovi uslovi odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji, ali koji korisnika nijednog trenutka neće dovesti u zabludu (članovi 5. tačka 3. i 17. stav 1. navedenog zakona).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u ponudi od 15.01.2018. godine, povodom predmetnog ugovora o kreditu, u članu 3.3 navedena je vrsta i visina svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, između ostalog i obradu kreditnog zahteva u iznosu od 2,00 % - 24.056,90 dinara, što odgovara i sadržini sporne ugovorne odredbe kojom se tužilac kao korisnik kredita saglasio i ovlastio Banku da prilikom odobravanja kredita jednokratno naplati troškove za obradu kreditnog zahteva. Kako je tužilac, sadržinom navedene ponude u predugovornoj fazi, obavešten o vrsti i visini naknade koja pada na njegov teret, to banka nije bila u obavezi da dokazuje strukturu ove naknade niti od čega se ona sastoji, niti je takva ugovorna odredba neodređena u smislu članova 8. i 19. stav 1. tačka 12. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Naime, iskazivanje ove naknade za bankarsku uslugu (obrada zahteva) zadovoljava uslov određenosti ugovorne obaveze (vrsta i visina/fiksna ili promenljiva) i u smislu člana 50. Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu navedeno, predmetna ugovorna odredba kojom se korisnik kredita obavezuje da plati banci troškove obrade kreditnog zahteva u visini od 2,00% od vrednosti odobrenog iznosa kredita, jednokaratno, nije protivna osnovnim načelima obligacionog prava, niti osnovnim načelima zaštite korisnika finansijskih usluga.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužena je uspela u postupku po reviziji pa joj na osnovu članova 165. stav 2, 153. stav 1. i 154. ZPP pripadaju traženi troškovi za sastav jednog podneska 6.000,00 dinara i zastupanje na jednom održanom ročištu 7.500,00 dinara, sastav žalbe od strane advokata 12.000,00 dinara i za sastav revizije 18.000,00 dinara, prema Advokatskoj tarifi važećoj u vreme preduzimanja ove parnične radnje („Službeni glasnik“ 37/2021 od 14.04.2021. godine), dok trošak sudskih taksi tuženoj nije priznat jer zahtev nije opredeljen u smislu člana 163. stav 2. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić