Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 84/22 od 08.03.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog AA, prvostepena presuda je preinačena u delu odluke o pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela i krivičnoj sankciji, tako što je drugostepeni sud radnje okrivljenog za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim pravno kvalifikovao kao krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. i člana 33. KZ i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 17.04.2021. godine do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, dok su žalbe branilaca okrivljenog u preostalom delu kao i žalba Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokati Vićentije Darijević, Marina Milenković i Željana Stanić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti te je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navode da u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela u izreci prvostepene presude nedostaje postojanje namere kod okrivljenog za pribavljanje protivpravne imovinske koristi, što je bitan element krivičnog dela razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. i člana 33. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i pravnosnažno osuđen. U vezi sa tim branioci u zahtevu ističu da je kritičnom prilikom od strane okrivljenog u kući oštećenih pronađena određena svota novca što se i konstatuje u izreci prvostepene presude navodima: „... da se njihova ušteđevina nalazi na spratu kuće, koji novac je u iznosu od par hiljada evra okrivljeni pronašao, ali ga nije oduzeo, te je oštećenima rekao da njih taj novac ne zanima“, iz kojih navoda, prema stavu odbrane, proizlazi da okrivljeni radnje prinude nije preduzimao u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi, jer bi u suprotnom, novac koji je pronašao u iznosu od par hiljada evra i oduzeo, tako da u radnjama okrivljenog nisu ostvareni elementi bića krivičnog dela razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. i člana 33. KZ, već bi se eventualno radilo o krivičnom delu prinude iz člana 135. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ čini onaj ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude, proizlazi da je okrivljeni AA u vreme i na mestu označenim u izreci presude u stanju uračunljivosti, svestan svoga del i hteo njegovo izvršenje i svestan da je njegovo delo zabranjeno, zajedno sa NN licem po prethodnom dogovoru pokušao da upotrebom sile i pretnjom da će neposredno napasti na život oštećenih BB i VV, oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, a vrednost oduzetih stvari bi prelazila 1.500.000,00 dinara, na način opisan u izreci presude, ali kako novac u iznosu od 1.000.000 evra čemu odgovara dinarska protivvrednost od 117.217.800,00 dinara, koji su okrivljeni i NN lice sve vreme tražili od oštećenih, nije oduzet, već su okrivljeni i NN lice napustili lice mesta, nakon što je oštećenoj VV pozlilo, tako da krivično delo čije su izvršenje okrivljeni i NN lice sa umišljajem započeli nije dovršeno, odnosno isto je ostalo u pokušaju. Stoga su, po oceni ovoga suda, u izreci presude označene sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivčinog dela razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. i člana 33. KZ, za koje je okrivljeni AA optužen i pravnosnažno oglašen krivim i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti, umišljaja, svesti o zabranjenosti dela i postojanja namere kod okrivljenog da prisvajanjem tuđe pokretne stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist.

Po oceni ovoga suda, stoji činjenica na koju se ukazuje zahtevom branilaca okrivljenog da je u činjeničnom opisu dela u izreci presude navedeno da okrivljeni nije oduzeo novac od par hiljada evra koji je pronašao u kući oštećenih rekavši im da ih taj novac ne zanima, koja činjenica po oceni ovoga suda, a nasuprot navodima zahteva, ne ukazuje da okrivljeni nije postupao sa namerom da oduzimanjem tuđe pokretne stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist. Ovo stoga, jer su prema činjeničnom opisu dela u izreci pravnosnažne presude okrivljeni i NN lice uz upotrebu sile i pretnjom da će neposredno napasti na život više puta tražili od oštećenih da im daju novac u iznosu od 1.000.000 evra, iz kojih navoda proizlazi da je u konkretnom slučaju kao subjektivno obeležje dela ostvarena namera kod okrivljenog da prisvajanjem tuđe pokretne stvari u iznosu od 1.000.000 evra pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Sledstveno iznetom ocenjeni su kao neosnovani navodi zahteva branilaca da bi se u radnjama okrivljenog stekla zakonska obeležja krivičnog dela prinuda iz člana 135. KZ.

Naime, krivično delo razbojništvo je složeno krivično delo sastavljeno od krivičnog dela prinude i krivičnog dela krađe, tj. to je krađa koja se vrši upotrebom prinude. Krivično delo prinuda je opšte krivično delo protiv slobode odlučivanja i ono postoji samo ako njegovim izvršenjem nije ostvareno biće nekog drugog krivičnog dela. Sva ostala dela, koja se vrše upotrebom sile ili pretnje, kao što je to u pitanju kod krivičnog dela razbojništva, predstavljaju posebne oblike prinude i u takvim slučajevima, po principu specijaliteta, postoji samo posebno krivično delo.

Imajući u vidu da je okrivljeni radnje prinude preduzeo u cilju oduzimanja tuđe pokretne stvari, sa namerom da njenim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u radnjama okrivljenog opisanim u izreci pravnosnažne presude stiču zakonska obeležja krivičnog dela razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. i člana 33. KZ, a ne krivičnog dela prinuda iz člana 135. KZ, zbog čega su navodi zahteva branioca okrivljenog da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe, primenjen zakon koji se nije mogao primeniti i da je time pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić