Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se shodno članu 404. ZPP ista razmotri kao izuzetno dozvoljena.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glavnik RS, br. 72/11... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je obavezivanje tužene na isplatu tužiocu naknade zbog konstituisanog prava zakonske stvarne službenosti provođenjem preko tužiočeve katastarske parcele nadzemnih elektro-energetskih vodova dalekovoda u korist tužene. Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu ovog pravnog instituta, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, niti za ujednačavanjem sudske prakse, budući da pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama po pitanju pravne prirode naknade usled prolaska nadzemnih elektro-energetskih vodova i određivanja njene visine ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj dana 23.01.2017. godine. Navodima revizije ističe se pogrešno tumačenje pojedinih zakonskih odredaba, što ne predstavlja razlog za primenu člana 404. ZPP o izuzetnoj dozvoljenosti revizije.

Imajući u vidu navedeno, kao i da tužena u reviziji ne ukazuje na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog kasacionog suda, to nisu ispunjeni uslovi da se revizija smatra posebnom u smislu člana 404. stav 1. ZPP, saglasno čemu je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je dana 21.12.2020. godine sa zahtevom da se, pored utvrđenja prava službenosti, tužena obaveže na naknadu štete u visini od 10.000,00 dinara, a nakon obavljenog veštačenja podneskom od 18.11.2021. godine, zahtev za naknadu štete preciziran je na iznos od 10.690,00 dinara.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje je očigledno ne prelazi dinasku protivvrednost 3.000 evra na dan podnošenja i preinačenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, pa je shodno članu 479. stav 6. ZPP drugim stavom izreke ista odbačena.

Na osnovu svega izloženog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić