.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 420/2022
16.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je punomoćnik Bojana Popović Katić, advokat iz ..., protiv tužene Javne biblioteke Doljevac, čiji je punomoćnik Tihomir Krstić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1204/21 od 19.10.2021. godine, u sednici veća održanoj 16.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1204/21 od 19.10.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1204/21 od 19.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3210/19 od 11.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA iz ... da se obaveže tužena da tužiocu za period od novembra 2016. godine do novembra 2019. godine na ime naknade troškova ishrane u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje BB iz ... da se obaveže tužena da tužilji za period od novembra 2016. godine do novembra 2019. godine na ime naknade troškova ishrane u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca VV iz ... da se obaveže tužena da tužiocu za period od novembra 2016. godine do novembra 2019. godine na ime naknade troškova ishrane u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca GG iz ... da se obaveže tužena da tužiocu za period od novembra 2016. godine do novembra 2019. godine na ime naknade troškova ishrane u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom petim izreke, obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 77.750,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1204/21 od 19.10.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava s predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora kod tužene, kao javne ustanove u oblasti kulture čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave. O ovom zahtevu tužilaca odlučeno je u skladu sa stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 05.07.2022. godine prema kome zaposleni kojima se plata isplaćuje u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kome je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postuku odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 25.12.2019. godine, a vrednost predmeta spora za tužioca AA iz ... iznosi 359.573,94 dinara, za tužilju BB iz ... iznosi 365.949,12 dinara, za VV iz ... 350.558,51 dinar i GG iz ... 208.676,88 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela za svakog tužioca pojedinačno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je revizija tužilaca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s. r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
