.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 369/2023
22.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Tanja Marković, advokat iz ..., protiv tuženog „Birostroj“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Đorđe Simić, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2319/22 od 16.09.2022. godine, u sednici održanoj 22.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2319/22 od 16.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2319/22 od 16.09.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P1 56/17 od 10.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je pretrpela zlostavljanje na radu od strane odgovornog lica BB na taj način što je sa zakašnjenjem uplaćivao doprinose za zdravstveno osiguranje čime je onemogućio tužilji medicinska ispitivanja i hiruršku operaciju u toku 2016. godine čime je izvršio povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta i zdravlja tužilje kao zaposlene, da se zabrani dalje vršenje zlostavljanja tužilje od strane odgovornog lica VV kao i da joj se naloži da redovno uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje tužilje, da se utvrdi da je pretrpela zlostavljanje na radu na taj način što odgovorna lica GG, BB i VV nisu obezbedili osnovne uslove za rad u poslovnom prostoru tuženog koji se odnose na funkcionisanje toaleta, kvalitet vode, grejanje i čišćenje poslovne prostorije, obezbeđivanje kancelarijskog materijala, upotrebu telefona i interneta, kao i da im se zabrani dalje vršenje zlostavljanja i naloži odgovornom licu VV da ne pogoršava uslove rada u poslovnom prostoru tuženog. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete isplati 300.000,00 dinara za pretrpljene bolove, 300.000,00 dinara za pretrpljeni strah, 600.000,00 dinara zbog umanjenja životne aktivnosti i 400.000,00 dinara zbog povrede prava ličnosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate kao i da se obaveže tuženi da joj naknadi troškove parničnog postupka. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 137.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2319/22 od 16.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogršene primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Tužena je podnela odgovor na reviziju zahtevajući naknadu troškova njenog sastava.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20) u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje u sporu za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu, utvrđenjem da nije pretrpela zlostavljanje (na opisani način), kao i za naknadu nematerijalne štete. Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava u pogledu primene odredbe člana 6. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, br. 36/10), kojim je definisan pojam zlostavljanja i izvršioca zlostavljanja. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Imajući u vidu navedeno, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Spor zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom jeste radni spor (član 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu). Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete tužilja je podnela 28.04.2017. godine. Vrednost predmeta spora je 1.600.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost predmeta spora pobijanog dela novčanog potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju s`obzirom na to da nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
