Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, adv.Miloš Ilić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, kao i da u smislu člana 488. st.2. ZKP obavesti branioca o sednici veća.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to iskazu svedoka – oštećene, koja je ispitana u istrazi pred javnim tužiocem, suprotno odredbi člana 300. st.1. ZKP. Branilac ističe da je javni tužilac bio dužan da braniocu okrivljenog i okrivljenom uputi poziv o vremenu i mestu ispitivanja svedoka, a da u konkretnom slučaju prilikom ispitivanja svedoka – oštećene nije upućen poziv ni okrivljenom ni braniocu okrivljenog, pa su bili ispunjeni uslovi za izdvajanje navedenog zapisnika kao nezakonito pribavljenog dokaza.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su žalbeni navodi u pogledu dokazne radnje – ispitivanja svedoka oštećene BB pred OJT u Kragujevcu od 17.01.2017.godine, neosnovani. Drugostepeni sud je u obrazloženju presude Kž1 383/22 od 12.12.2022. godine, dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da navedeni zapisnik o saslušanju svedoka oštećene, čiju zakonitost osporava branilac, predstavlja zakonit dokaz na kome se može zasnivati sudska odluka (strana 3, četvrti stav drugostepene odluke), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Prema tome, po nalaženju Vrhovnog suda u konkretnoj situaciji, radilo se o propustu javnog tužioca kao organa postupka, da postupi u skladu sa odredbom člana 300. stav 1. ZKP. Propust je otklonjen na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom, ispitivanjem svedoka- oštećene, koja je prethodno u fazi istrage ispitana bez urednog obaveštenja okrivljenog i branioca od strane javnog tužioca. S obzirom da je svedok – oštećena neposredno ispitana na glavnom pretresu održanom dana 13.05.2022.godine, u prisustvu branioca okrivljenog, advokata Miloša Ilića, kojom prilikom je detaljno dala iskaz, te kako je branilac imao mogućnosti da u kontaradiktornom postupku svedoku postavlja pitanja i iznosi primedbe na njen iskaz, što je branilac i učinio, zapisnikom na glavnom pretresu otklonjen je propust javnog tužioca prilikom preduzimanja dokazne radnje ispitivanja navedenog svedoka - oštećene,koji se ogledao u nemogućnosti odbrane da koristi svoja prava prilikom obavljanja te procesne radnje. Iskaz svedoka –oštećene predstavlja celinu koja je kao zakonit dokaz bila predmet ocene suda.

Stoga, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se podnetim zahtevom branioca neosnovano ukazuje.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, što su zakonski razlozi u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Međutim, nepostojanje obeležja krivičnog dela branilac obrazlaže osporavanjem utvrđenog činjeničnog stanja, polemišući o predmetima kojima je radnja izvršena a zatim utvrđenih povreda kod oštećene i mehanizma nastanka istih, kao i u pogledu postojanja vanbračne zajednice između okrivljenog i svedoka – oštećene, koji su , po njegovom stavu, doveli i do pogrešne pravne kvalifikacije krivičnog dela. Kako osporavanje činjeničnih utvrđenja (član 440. ZKP), ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić