Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane odluke nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, učinjena je bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 80. stav 2. ZPP i procesnih pravila iz članova 265. stav 1. i 266. stav 2. Porodičnog zakona.

Pobijanim rešenjem odbačena je žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja kojim je odbačena tužba radi zaštite od nasilja u porodici, sa obrazloženjem da je žalba nedozvoljena jer je izjavljena od strane neovlašćenog lica u smislu člana 284. stav 2. Porodičnog zakona.

U konkretnom slučaju, tužilja je maloletna i zbog toga nema poslovnu ni parničnu sposobnost. Njen privremeni zakonski zastupnik je majka kojoj je tužilja pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1803/2021 od 24.06.2022. godine poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava do pravnosnažnog okončanja tog postupka. U takvoj situaciji, otac kao roditelj kojem dete nije povereno i koji ne vrši roditeljsko pravo nema svojstvo zakonskog zastupnika, što znači da nema pravo da zastupa dete u sudskim ili drugim postupcima pred nadležnim državnim organima. Otac je u ime maloletnog deteta podneo tužbu protiv majke sa navodima da vrši nasilje prema poverenom detetu čiji je zakonski zastupnik.

Ukoliko između deteta i njegovog zakonskog zastupnika postoje suprotni interesi, što je u konkretnom slučaj, dete tada zastupa kolizijski staratelj na osnovu člana 265. stav 1. Porodičnog zakona, a postavlja ga organ starateljstva na osnovu člana 132. stav 2. tačka 3. istog Zakona. Štiteći interese deteta, Porodični zakon u članu 266. stav 2. propisuje obavezu suda da pazi da li je dete zastupano na odgovarajući način i istovremeno ga obavezuje da detetu postavi privremenog zastupnika kada nije zastupano na takav način.

Prema odredbi člana 80. stav 2. ZPP, kada sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovlašćenje kad je ono potrebno, zatražiće da nadležni organ starateljstva postavi staratelja parnično nesposnovnom licu ili će da preduzme druge mere koje su potrebne da bi parnično nesposobna stranka bila pravilno zastupana.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da u situaciji kada je maloletno dete povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, otac nema svojstvo zakonskog zastupnika. Pošto je podneta tužba radi zaštite deteta od nasilja u porodici koje prema navodima tužbe vrši upravo majka, očigledno je da postoje suprotni interesi deteta i majke kao zakonskog zastupnika. U takvoj situaciji dete treba da bude zastupano od strane (privremenog) kolizijskog staratelja u smislu člana 265. stav 1. Porodičnog zakona. Sledom toga, u situaciji kada je procenio da maloletna tužilja kao parnično nesposobno lice nije zastupana na odgovarajući način, prvostepeni sud nije mogao da odbaci tužbu, već je njegova obaveza bila da zatraži od nadležnog centra za socijalni rad kao organa starateljstva da joj primenom člana 132. stav 2. tačka 3. Porodičnog zakona postavi kolizijskog staratelja radi adekvatnog zastupanja.

Zato će prvostepeni sud u ponovnom postupku postupiti po nalogu iz ovog rešenja u cilju obezbeđivanja da maloletna tužilja bude pravilno zastupana.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 415. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić