Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 125/23 od 04.07.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milan Marković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 1 tačka 8) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. U zahtevu se navodi da je pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitom dokazu – na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija PU Pančevo PS Kovačica od 10.02.2021. godine, koji je izvršen bez neposrednog opažanja i prisustva svedoka pretresa.

Prema stanju u spisima predmeta, sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Pančevu je dana 08.02.2021. godine, na osnovu člana 155. stav 1. ZKP, doneo naredbu Kppr 91/21 da se izvrši pretresanje stana i drugih prostorija okrivljenog AA u ..., Ulica ... broj .., radi pronalaženja tragova i predmeta vezanih za krivični postupak.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija PU Pančevo PS Kovačica od 10.02.2021. godine proizlazi da je pretresanje preduzeto na osnovu navedene naredbe sudije koja je, u smislu člana 156. stav 1. ZKP, pre početka pretresanja predata okrivljenom AA, uz poziv da dobrovoljno preda predmete koji se traže i uz pouku da ima pravo da uzme advokata, te da su pretresanju kuće i dvorišta okrivljenog, prisustvovali punoletni građani u svojstvu svedoka i to BB i VV, koji su poučeni o njihovoj ulozi prilikom vršenja pretresa, kao i da je zapisnik potpisan od strane okrivljenog, kao i svedoka pretresa BB i VV, i to bez primedbi, kao i ovlašćenog službenog lica koje je vršilo pretres.

Kako je navedeni zapisnik sačinjen u svemu u skladu sa odredbama člana 155-157. ZKP, na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak, a pretresu su prisustvovala dva građanina, koji su potpisali zapisnik bez primedbi, čime su ispunjeni svi formalni uslovi dokazne radnje pretresanja, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milana Markovića, kojima se ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, neosnovani.

Pri tome, imajući u vidu sadržinu zapisnika o pretresanju, iz navedenog zapisnika nisu utvrđene relevantne činjenice bitne za postojanje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, već su relevantne činjenice utvrđene na osnovu drugih izvedenih dokaza, a posebno inspekcijskog zapisnika – količine i vrste predmeta koji su pronađeni, te izveštaja o ispitivanju otpada i drugih pismenih dokaza.

Osim toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA, ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ukazujući da radnje okrivljenog navedene u izreci pobijane pravnosnažne presude ne predstavljaju krivično delo unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija iz člana 266. stav 1. KZ, već da se u konkretnom slučaju može raditi o privrednom prestupu iz člana 88. stav 1. ili 3. Zakona o upravljanju otpadom.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Krivično delo unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija iz člana 266. stav 1. Krivičnog zakonika („Sl.glasnik RS“, br.72/09 , koji se primenjivao u vreme izvršenja krivičnog dela), čini onaj ko protivno propisima unese u Srbiju radioaktivne ili druge opasne materije ili opasne otpatke, ili ko prevozi, prerađuje, odlaže, sakuplja ili skladišti takve materije ili otpatke.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 266. stav 1. KZ je blanketnog karaktera jer upućuje na propise kojima se uređuje ova oblast i sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji.

Iz izreke pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni kritičnom prilikom, dana 10.02.2021. godine, protivno članu 59. Zakona o upravljanju otpadom („Sl.glasnik RS“ 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 – dr Zakon) bez dozvole nadležnog organa sakupljao i skladištio opasan otpad, tako što je u ul. ... br. .., skladištio 71 motorno otpadno vozilo.... a koja vozila su imala agregat, odnosno motor, koja su u sebi sadržala različita otpadna motorna ulja i antifriz, a koja rashodovana vozila predstavljaju opasan otpad indeksnog broja 16 01 04* i za koje skladištenje navedenog otpada AA nije imao rešenje nadležnog državnog organa, pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, iako je znao da je njegovo delo zabranjeno.

Kako iz izreke pravnosnažne presude jasno proizlaze svi bitni elementi krivičnog dela unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija iz člana 266. stav 1. KZ, zbog koga je okrivljeni oglašen krivim,jasno navedena protivpravnost- postupanje protivno određenim propisima, to eventualna sličnost njegovih radnji sa obeležjima privrednog prestupa Zakona o upravljanju otpadom, nema značaja, s obzirom da je okrivljeni optužen i osuđen za krivično delo iz člana 266. stav 1.KZ, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu formalno opredeljuje bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, koja u smislu odredbe član 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, međutim, branilac u zahtevu ne obrazlaže u čemu se konkretna povreda sastoji iz kog razloga zahtev za zaštitu zakonitosti u tom delu nema propisan sadržaj, saglasno članu 484. ZKP

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milana Markovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić