U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Biljane Sinanović i Milene Rašić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Pešića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji 3K. 266/22 od 16.06.2023. godine i Višeg suda u Jagodini Kž.1-185/23 od 11.10.2023. godine, u sednici veća održanoj 19.12.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE, kao osnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Pešića, pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji 3K. 266/22 od 16.06.2023. godine i Višeg suda u Jagodini Kž.1-185/23 od 11.10.2023. godine, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što Vrhovni sud krivično-pravne radnje okrivljenog AA opisane u izreci prvostepene presude, pravno kvalifikuje kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. Krivičnog zakonika za koje ga primenom odredaba člana 4, 42, 45, 54, 56 i 57. Krivičnog zakonika OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, koja će se izvršiti na taj način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima predviđenim Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok u nepreinačenom delu pravnosnažne presude ostaju neizmenjene.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji 3K. 266/22 od 16.06.2023. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. KZ u sticaju sa krivičnim delom neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ. Sud je okrivljenom za izvršeno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. KZ „izrekao“ kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, a za izvršeno krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, te je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, s tim što ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima predviđenim Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, a ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Izvršenje kazne zatvora se sprovodi bez primene mera elektronskog nadzora, a nadzor na sprovođenjem kazne zatvora sprovodi Organizaciona jedinica uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Osuđen je i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini, sud će okrivljenom novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će mu se za svakih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana i mera bezbednosti oduzimanje predmeta a odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž.1-185/23 od 11.10.2023. godine, odbijena je kao neosnovan žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji 3K. 266/22 od 16.06.2023. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Pešić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači ili da „predmet vrati na ponovno odlučivanje“.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je osnovan.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva označava povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju obrazlaže navodima da je krivičnopravne radnje, za koje je okrivljeni oglašen krivim nižestepeni sud pogrešno kvalifikovao, te da se u radnjama okrivljenog stiču samo bitni elementi krivičnog dela iz člana 246. stav 2. KZ.

Odredbom člana 246. stav 2. Krivičnog zakonika propisano je da ko neovlašćeno uzgaja opijumski mak ili psihoaktivnu konoplju ili druge biljke iz kojih se dobija opojna droga ili koje same sadrže opojnu drogu, kazniće se zatvorom od 2 do 8 godina.

Odredbom člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da ovo delo čini onaj ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Iz spisa predmeta proizlazi da je optužnim predlogom OJT u Paraćinu Kt br. 721/22 od 28.11.2022. godine okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. KZ u sticaju sa krivičnim delom neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ.

Sud je, nalazeći da se u radnjama okrivljenog opisanim u izreci presude, stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 2. KZ u sticaju sa krivičnim delom neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, pravnosnažnom presudom okrivljenog oglasio krivim za oba krivična dela.

U vezi sa iznetim, Vrhovni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da se, u konkretnom slučaju, radi o jednom krivičnom delu i to krivičnom delu neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. KZ, a ovo iz sledećih razloga:

Prema opisu radnje izvršenja krivičnog dela u izreci prvostepene presude, okrivljenom AA se stavlja na teret da je u periodu od maja meseca 2022. godine do 12.09.2022. godine u ..., u ulici ... broj .., u dvorištu porodične kuće, smanjene sposobnosti da shvati značaj dela i da upravlja svojim postupcima, ali ne i bitno, svestan da je njegovo delo zabranjeno i hteo njegovo izvršenje, neovlašćeno uzgajao tri biljke kanabis ukupne bruto mase u sirovom stanju 3.850,00 grama i neovlašćeno držao u svojoj porodičnoj kući u spavaćoj sobi kanabis – marihuanu 0,40 grama, koja sadrži psihoaktivnu supstancu THC u masenom udelu većem od 0,3% koja se nalazi na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 38/19 od 31.05.2019. godine).

Imajući u vidu navedeno, a pre svega odredbu člana 246a stav 1. KZ, jasno proizlazi da je u izreci pravnosnažne presude naznačeno samo da je okrivljeni AA kritičnom prilikom neovlašćeno držao opojnu drogu i to kanabis – marihuanu, ali bez naznačenja da je to bilo u manjoj količini i za sopstvenu upotrebu.

Radnja krivičnog dela iz člana 246a stav 1.KZ je neovlašćeno držanje opojne droge i za njeno postojanje zahteva se kumulativno ostvarenje dva uslova i to prvi da je reč o manjoj količini opojne droge (objektivni uslov), a drugi je da se ona drži za sopstvenu upotrebu (subjektivni uslov). To dalje znači da za postojanje ovog krivičnog dela moraju biti ostvarena oba ova uslova. Po stavu Vrhovnog suda, u izreci pravnosnažne presude nije ostvaren ni objektivni ni subjektivni uslov za postojanje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ.

U konkretnom slučaju, iz izreke pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni samo neovlašćeno uzgajao tri biljke kanabisa ukupne bruto mase u sirovom stanju 3.850,00 grama, te je formalnopravno očigledno da su ostvarena samo zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. KZ.

Iz navedenih razloga je, po nalaženju Vrhovnog suda, opisane radnje, neophodno pravno kvalifikovati kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. Krivičnog zakonika, a ne kao neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. KZ u sticaju sa krivičnim delom neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivično pravnih radnji, koje su predmet optužbe, primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Stoga je Vrhovni sud, usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Miloša Pešića, kao osnovan, preinačio pobijane pravnosnažne presude i našao da se u radnjama okrivljenog AA stiču samo zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. KZ.

Vrhovni sud je, primenom odredaba člana 4, 42, 45, 56, 57, i 54. Krivičnog zakonika za navedeno krivično delo okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, pri čemu je uzeo u obzir težinu izvršenog krivičnog dela i sve okolnosti iz člana 54. Krivičnog zakonika, koje su pravilno utvrđene u redovnom postupku, a koja kazna je po oceni ovog suda srazmerna stepenu krivice okrivljenog AA i istom će se u svemu postići svrha kažnjavanja predviđena članom 42. Krivičnog zakonika, u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sancija iz člana 4. Krivičnog zakonika, kako sa stanovišta individualne, tako i generalne prevencije.

Imajući u vidu razloge iznete u ovoj presudi, to se Vrhovni sud nije upuštao u razmatranje navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dodatno obrazlaže institutom prividnog idealnog sticaja.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić