Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova ( „ Službeni glasnik RS, br. 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je sticanje bez osnova. Odluke nižestepenih sudova donete su primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava o pitanju vraćanja stečenog bez osnova na utvrđeno činjenično stanje u ovoj parnici i tužbeni zahtev tužioca je odbijen. Revizijom tužioca se ukazuje na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pogledu savesnosti sticaoca, a to nije razlog za posebnu reviziju, u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu prvom izreke primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.

Tužbu radi sticanja bez osnova tužilac je podneo 31.10.2014. godine, a vrednost predmeta spora je 312.259,73 dinara. Na dan podnošenja tužbe dinarska protivvrednost jednog evra po srednjem kursu NBS je iznosila 119,0888 dinara.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP. Preinačenje odluke o troškovima postupka nije od uticaja na dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP pošto je preinačena odluka o sporednom potraživanju (član 28. ZPP).

Iz tih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić