Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 264/23 od 02.06.2023. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž2 264/23 od 04.08.2023. godine (u pogledu oznake broja prvostepene presude), stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga, sa pozivom na odredbu člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova istog.

Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP u vezi člana 208. Porodičnog zakona, ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletni tužilac AA je rođen ... godine u ..., od majke BB, rođene .... godine u ... u ... . Činjenica njegovog rođenja upisana je u matičnoj knjizi rođenih za matično područje ... pod tekućim broj ... za 2019. godinu. Iz stranačkog iskaza tužilje-majke deteta i iskaza saslušanih svedoka, čijim iskazima je prvostepeni sud poklonio veru, utvrđeno je da je sa tuženim (rođen ... godine) bila u emotivnoj vezi od 25.11.2016. godine sa prekidima, u tom periodu su održavali intimne odnose, pa i u periodu začeća maloletnog tužioca (krajem ... 2018. godine), poslednji put su se videli ...2018. godine, kada je prespavala u njegovom stanu, pri čemu u istom periodu nije održavala intimne odnose sa drugim mušarcima. Saznala je da je u drugom stanju ...2019. godine, o čemu je obavestila i tuženog, koji je zahtevao da prekine trudnoću i počeo da je izbegava, iako nikada nije osporio da je otac maloletnog tužioca, niti je doveo u pitanje svoje očinstvo. Nakon što se porodila, sestra tuženog je došla u bolnicu da je poseti i pokazala joj slike na kojima tuženi slavi rođenje deteta – maloletnog tužioca, ostala je u kontaktu sa porodicom tuženog koji su prihvatili maloletnog tužioca i redovno ga viđaju, što je tuženom takođe poznato. Tuženi, kome su tužba sa prilozima i poziv za prvo ročište uredno uručeni, iako nesumnjivo ima saznanje o vođenju ovog postupka (što sledi i iz izveštaja organa starateljstva koji ga je kontaktirao u dijagnostičkom postupku) sve do zaključenja glavne rasprave nije osporio navode tužbe i tužbeni zahtev. Uvidom u priloženu dostavnicu od 12.05.2022. godine, utvrđeno je da sudski dostavljač konstatovao „da stranka nije zatečena i da su pozivi i dopis dati licu iz obezbeđenja“. Tuženi se nije podvrgao medicinskom veštačenju DNK analizom na okolnost da li je prirodni otac maloletnog tužioca, zbog čega je prvostepeni sud otklonio izvođenja ovog dokaza.

Prema izveštaju Centra za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje Stari Grad od 19.04.2022. godine, nakon sprovedenog dijagnostičkog postupka, ukoliko bude utvrđeno očinstvo maloletnog tužioca nema smetnje da dete bude povereno majci na samostalnu brigu i staranje, imajući u vidu da aktuelno izostaje interesovanje potencijalnog oca za dete, a da se majka od rođenja u kontinuitetu samostalno stara o detetu. Maloletni tužilac je lepo negovano dete, pohađa vrtić, majka prepoznaje potrebe deteta i ume da na njih adekvatno odgovori, a u odgajanju deteta majka ima pomoć i podršku roditelja. Ukoliko otac bude pokazivao interesovanje za kontakte sa detetom, a ne dođe do dogovora roditelja, roditelji treba da se obrate sudu radi uređenja načina održavanja ličnih odnosa sa maloletnim detetom.

Majka maloletnog tužioca je nezaposlena, vlasnik je stana površine 21 m2 u kojem živi i koji su joj poklonili roditelji. U izdržavanju maloletnog tužioca joj pomažu roditelji (koji su penzioneri i žive u ...), pri čemu koristi i dečiji dodatak. Režije za stan plaća 200 evra mesečno, za hranu (za dete i nju) izdvaja oko 250 – 300 evra mesečno, za garderobu izdvaja po sezoni 150 evra, dete je zdravo, ali ima neke ekceme tako da mu kupuje posebne kreme i kozmetiku za šta mesečno izdvaja oko 12.000,00 dinara mesečno, kupila je kolica za dete koje je platila oko 120 evra, krevetac za dete koji je platila oko 9.000,00 dinara (zamenom za kolica). Dete vodi na letovanje na more, što mu je neophodno zbog atopijskog dermatitisa. Mesečne potrebe maloletnog tužioca, imajući u vidu obuću, odeću, hranu, vrtić, igraonicu, igračke, po neki izglet, majka je okvirno opredelila na iznos od oko 500 – 600 evra mesečno, računajući i njegove posebne lekove za atopijski dermatitis. Iz iskaza tužilje –majke deteta utvrđeno je da tuženi poseduje veći broj nepokretnosti koje se vode na ime njegovog oca (iako je stvarni vlasnik tuženi), da tuženi „stalno nešto otvara“, da je vlasnik zgrade u kojoj žive na ... i kuće u ..., da je vlasnik i dva luksuzna vozila marke „...“ tip ... i putničkog vozila marke „...“ tip ... . Bio je član privrednog društva za promet i usluge „GG“ DOO ... – u prinudnoj likvidaciji, koje je brisano iz registra ...2023. godine (postupak prinudne likvidacije je pokrenut rešenjem APR-a br. ... .../... od ...2022. godine), koji privredni subjekat je bio upisan sa novčanim kapitalom od 500 evra i uplaćenih 23.614,48 dinara, i upisanim nenovčanim kapitalom u stvarima od 175.000 evra. Pored toga, bio je i zakonski zastupnik privrednog društva ... „DD“ DOO ...(...) u prinudnoj likvidaciji, koje je brisano iz registra ...2019. godine, sa upisanim i uplaćenim novčanim kapitalom u iznosu od 40.467,55 dinara i nenovčanim kapitalom upisanim i unetim u iznosu od 36.420,795,00 dinara (nepokretnostima). Počev od 23.09.2015. godine, kada mu je prestalo zaposlenje kod poslednjeg poznatog poslodavca „ĐĐ“ DOO ..., tuženi više nije evidentiran u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Prema podacima NBS njegovi kako dinarski tako i devizni tekući račun, ranije otvoreni kod „...“ AD ..., su u međuvremenu ugašeni, ne vodi se kao titular prava u evdienciji nepokretnostima koje vodi Republički geodetski zavod, niti se nalazi u evidenciji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Tuženi je radno sposoban.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev pozivajući se na odredbe članova 55. i 251. stavovi 1. i 2. Porodičnog zakona, u vezi članova 228. i 231. ZPP (pravilo o teretu dokazivanja). Utvrđeno je da je tuženi prirodni – biološki otac maloletnog tužioca, jer je u periodu njegovog začeća održavao intimne odnose sa majkom deteta, koja u istom periodu nije održavala intimne odnose sa drugim muškarcima. Pri čemu, tokom postupka iako je primio tužbu i poziv za ročište, tuženi nije osporio navode tužbe i tužbeni zahtev, odbivši da se podvrgne DNK veštačenju i saradnji sa Centrom za socijalni rad. Maloletnog tužioca su poverili majci – tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava, imajuću u vidu činjenicu da tuženi nije ostvario kontakte sa detetom, niti se interesuje za njega s tim da se lični odnosi sa ocem odvijaju po dogovoru roditelja pozivajući se na odredbe odredbe članova 2., 3., 9. i 13. Konvencije o pravima deteta i članova 61. stav 1., 77. stavovi 2. i 3. i 260. stav 1. Porodičnog zakona, rukovodeći se najboljim interesom maloletnog deteta i mišljenjem organa starateljstva. Delimično su usvojili tužbeni zahtev za izdržavanje maloletnog tužioca shodno odredabama člana 27. stav 1. Konvencije o pravima deteta i članova 73., čl. 160., čl. 161. i čl. 162. Porodičnog zakona zaključivši da tuženi na ime svog doprinosa za njegovo izdržavanje treba da plaća mesečno iznos od 35.000,00 dinara, počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok ta obaveza bude trajala po zakonu ili dok ne bude odlukom suda izmenjna. U preostalom delu do traženog iznosa od 1.000 evra mesečno odbili su tužbeni zahtev kao neosnovan, imajući u vidu utvrđene potrebe maloletnog tužioca na mesečnom, ceneći sa druge strane i stvarne mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja da doprinosi izdržavanju. Vodili su računa o tome da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj davalac izdržavanja, zaključivši da tuženi živi visokim standardom (imajući u vidu imovinu koju poseduje – luksuzna vozila, činjenicu da je bio član i zakonski zastupnik privrednih društava koja su u međuvremenu brisana iz registra, ali koji su imala znatan osnivački kapital u stvarima, odnosno nekretninama, vlasnik je više nekretnina koje se ne vode na njegovo ime, da živi u zgradi sa obezbeđenjem), imajući u vidu i minimalnu sumu izdržavanja koja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenjenike i lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu u skladu sa zakonom, a što je predviđeno članom 160. Porodičnog zakona Srbije koja je u vreme presuđenja iznosila 44.442,00 dinara. Te sa druge strane doprinos koji majka ulaže svakodnevno u podizanju deteta, njene imovinske prilike, činjenicu da je nezaposlena, da je vlasnik stana površine 21 m2, u kojem živi i koji su joj poklonili roditelji, koji joj i pomažu u izdržavanju deteta. Imali su u vidu da je tužbeni zahtev na ime izdržavanja postavljen u evrima (ne u dinarskoj protivvrednosti), ali kako sud u smislu odredbe člana 281. Porodičnog zakona nije vezan granicama tužbenog zahteva za izdržavanje, te kako je u zahtevu za isplatu potraživanja u devizama istovremeno sadržan i zahtev za isplatu dinarske protivvrednosti navedena okolnost nije od uticaja na drugačiju odluku suda.

Po oceni Vrhovnog suda nižestepni sudovi su, suprotno navodima revizije, pravilnom primenom materijalnog prava odlučili o tužbenom zahtevu.

Odredbom člana 55. Porodičnog zakona RS, propisano je da ako očinstvo nije utvrđeno priznanjem, može biti utvrđeno pravnosnažnom sudskom presudom, a pravo na utvrđivanje očinstva imaju: dete, majka i muškarac koji tvrdi da je otac deteta. Dete može podneti tužbu radi utvrđivanja očinstva, bez obzira na rok (član 251. stav 1.), dok majka može podneti tužbu radi utvrđivanja očinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da muškarac koga smatra ocem deteta nije priznao očinstvo, najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta (stav 2.). Dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi (član 61. stav 1.). Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo kada samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava (član 77. stav 2.). Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava (stav 3. ovog člana).

Odredbom člana 154. stav 1. Porodičnog zakona je propisano da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od strane roditelja. Odredbom člana 260. stav 1. istog zakona propisano je da je sud dužan da presudom u sporu o materinstvu i očinstvu odluči o vršenju roditeljskog prava. Odredbom člana 160. stav 1.,između ostalog, je propisano da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika, a odredbom stava 2. istog člana da potrebe poverioca, između ostalog, zavise od godina poverioca, njegovog zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti i značaja za određivanje izdržavanja. Odredbom stava 3. istog člana propisano je da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od primanja dužnika, sticanja zarade, imovine dužnika, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Odredbom člana 161. stav 1. propisano je da se izdržavanje po pravilu određuje u novcu, s tim što se može zahtevati da visina izdržavanja u smislu odredbe člana 162. stav 1. istog zakona bude određeno u fiksnom mesečnom iznosu, a odredbom stava 2. istog člana da ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja, visina izdržavanja po pravilu ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnim mesečnih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno izdržavanje, dok je odredbom stava 3. istog člana propisano da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Saglasno navedenim odredbama materijalnog prava i utvrđenom činjeničnom stanju, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da je tuženi biološki – prirodni otac maloletnog tužioca rođenog ... godine, od majke BB, čija činjenica rođenja je upisana u matičnu knjige rođenih za matično područje ... pod tekućim brojem ... za 2019. godinu, poverili maloletnog tužioca na samostalno vršenje roditeljskog prava majci – tužilji sa kojom živi, s tim da se lični odnosi maloletnog tužioca sa ocem – tuženim odvijaju po dogovoru roditelja, te obavezali tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnog tužioca iznosom od 35.000,00 dinara mesečno počev od dana podnošenja tužbe 19.06.2020. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, ili dok odluka ne bude izmenjana drugom odlukom suda.

Navodima revizije se osporava činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno. Pored toga, revizijom se osporava ocena izvedenih dokaza od strane prvostepenog sudova, koju ocenu dokaza je kao pravilnu prihvatio drugostepeni sud. Pravilo o teretu dokazivanja iz člana 231. u vezi članova 7. stav 1., 228. i 229. ZPP podrazumeva aktivno učešeće stranaka u sudskom postupku odnosno dužnost svake stranke da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahteva i kojima osporava navode i dokaze protivnika, pa i u parnici za utvrđenje očinstva. U postupku u vezi sa porodičnim odnosima sud na osnovu odredbe člana 205. Porodičnog zakona (istražno načelo) ovlašćen da utvrđuje činjenice i kada one među stranakama nisu sporne, kao i da samostalno istražuje činjenice koje ni jedna stranka nije iznela. Shodno iznetom, sudovi su bitne činjenice za odluku o tužbenom zahtevu u konkrtenom slučaju utvrdili iz stranačkog iskaza tužilje – majke maloletnog tužioca i iskaza saslušanih svedoka, u odsustvu drugih dokaza, imajući u vidu da tuženi nije učestvovao tokom postupka, da iako je primio tužbu i poziv za ročište nije osporio navode tužbe i tužbeni zahtev, nije se podvrgao DNK veštačenju i odbijao je saradnju sa Centrom za socijalni rad. Stoga je ovakvo odlučivanje nižestepenih sudova u skladu sa odredbom člana 7. Konvencije o pravima deteta i člana 64. Ustava prema kojima dete ima pravo da zna ko su mu roditelji. Suprotno navodima revizije nižestepeni sudovi su pravilno odlučili i o visini obaveze tuženog da doprinosi izdržavanja maloletnog tužioca, a njegove imovinske prilike, u odsustvu drugih dokaza, su utvrđene delom iz stranačkog iskaza tužilje – majke maloletnog tužioca, a delom i iz pismenih dokaza.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke izreci.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužilaca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković