.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1632/2022
20.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Zorice Bulajić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1232/21 od 27.05.2021. godine, na sednici održanoj 20.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1232/21 od 27.05.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1232/21 od 27.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 771/19 od 10.06.2020. godine odbijen je prigovor presuđene stvari (stav prvi izreke) i tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti od 400.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate (stav drugi izreke), dok je tužilac obavezan da naknadi tuženoj troškove postupka od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate (stav treći izreke).
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1232/21 od 27.05.2021. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena označena prvostepena presuda (stav prvi izreke), i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka (stav drugi izreke).
Protiv označene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija) i na potrebu usaglašavanja sudske prakse.
Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je naknada nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti usled posttraumatskog stresnog poremećaja, nastalog kao posledica aktivnosti tužioca u OS SAO Krajina i njegovog ranjavanja 28.09.1991. godine. U vezi sa istim događajem tužiocu je ranije donetim presudama dosuđena naknada nematerijalne štete za fizičke bolove, strah, naruženost (P 6865/97 od 24.06.1998. godine) i za umanjenje životne aktivnosti (P 6620/98 od 16.03.1999. godine). Tužilac se javljao psihijatru 2008. i 2009. godine, a nakon toga 17.01.2018. godine, kada je kod njega konstatovan posttraumatski stresni poremećaj. Prvostepenu presudu kojom je tužbeni zahtev odbijen potvrdio je drugostepeni sud smatrajući da je potraživanje tužioca zastarelo, primenjujući član 377. Zakona o obligacionim odnosima i imajući u vidu da su oružani sukobi na prostoru nekadašnje SFRJ okončani 1995. godine, a da je tužba podneta 30.04.2019. godine.
S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, primenjeno materijalno pravo od strane drugostepenog suda, i odredbu člana 376. Zakona o obligacionim odnosima kojom je propisano da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo (stav prvi), a da u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od dana kada je šteta nastala (stav drugi), kao i na opšteprihvaćeno stanovište medicinske struke prema kome se posttraumatski stresni poremećaj, koji je u uzročno-posledičnoj vezi sa štetnim događajem, javlja u određenom, doglednom periodu vremena nakon ratnih iskustava, pod uslovom da su ona bila intenzivna u toj meri da su ostavila traumu koja je uzrokovala oboljenje (prvi, akutni simptomi bolesti javljaju se tokom prvih šest meseci od stresnog događaja, a protekom godinu dana bolest poprima hronični tok), zaključak o zastarelosti potraživanja naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti nastale bolešću PTSP ne odstupa od odluka ovog suda u tumačenju i primeni materijalnog prava, tako da ne postoji potreba za novim niti ujednačenim tumačenjem prava. S obzirom na izloženo, odlučeno je kao u prvom stavu izreke primenom člana 404. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Vrednost predmeta spora pobijanog dela od 400.000,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kada je vrednost evra iznosila 117,9547 dinara, pa je revizija nedozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP, zbog čega je odbačena drugim stavom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
