Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1n 586/24 od 26.09.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe OJT u Jagodini i branilaca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA:

- advokat Vladimir Milanović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da iste preinači u korist okrivljenog. Predložio je da bude obavešten o sednici veća i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži,

- advokat Sead Spahović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o kazni, tako što će okrivljenog osuditi za jedno produženo krivično delo iz člana 194. Krivičnog zakonika i preinačiti iste u pogledu izrečene krivične sankcije odnosno okrivljenom izreći jedinstvenu umanjenu kaznu. Predložio je da se izvršenje kazne okrivljenom odloži do donošenja konačne odluke Vrhovnog suda,

- advokat Jelena Mitrović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP i člana 37. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i ukine pobijane presude i predmet vrati drugom veću prvostepenog suda na ponovno postupanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Vladimira Milanovića i Seada Spahovića su neosnovani, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Jelene Mitrović je nedozvoljen.

Obrazlažući istaknutu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Milanović navodi da nižestepeni sudovi nisu poštovali princip konsumpcije težeg krivičnog dela - iz člana 194. stav 3. Krivičnog zakonika u odnosu na krivično delo iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, pa je okrivljeni oglašen krivim zbog dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i jednog iz člana 194. stav 1.

Krivičnog zakonika, iako su njegove radnje jedino mogle biti kvalifikovane kao jedno krivično delo iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a s obzirom na kvalifikatorne okolnosti koje su utvrđene u prvostepenoj presudi, a koje ukazuju na jedinstvo dela, u kontekstu porodice, kao zaštitnog objekta. Prema stavu branioca, u konkretnom slučaju iako je radnja preduzeta prema više članova porodice, postoji samo jedno krivično delo nasilje u porodici, jer zaštitni objekat nije pojedinac kao takav, već porodica i porodični odnosi u celini.

Ističući kao razlog podnošenja zahteva odredbu opšteg karaktera iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, isti stav u podnetom zahtevu izneo je i branilac okrivljenog AA, advokat Sead Spahović, suštinski ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navođenjem da porodica predstavlja jednu celinu i kao takva trpi isti stepen ugrožavanja bez obzira na to koliko je članova porodice ugroženo radnjom izvršenja krivičnog dela, te da shodno tome broj pasivnih subjekata, ne može za sobom povlačiti i broj krivičnih dela, zbog čega bez obzira da li se predmetno krivično delo, kao kontinuirano nasilje u porodici, može tretirati kao produženo ili trajno, ono uvek ostaje jedno delo, bez obzira na broj članova porodice koji trpe nasilje.

Naime, isti navodi o povredi krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu, koji je postupao, između ostalih i po žalbama branilaca okrivljenog AA, izjavljenim protiv prvostepene presude. Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome, na strani 5., u drugom stavu obrazloženja presude izneo u svemu jasne, detaljne i argumentovane razloge, nalazeći da su pasivni subjekti krivičnog dela iz člana 194. Krivičnog zakonika, članovi porodice, a ne porodica kao takva, pa kako je posledica ovog krivičnog dela ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta i duševnog stanja člana porodice, potrebno je pružiti ličnu krivično pravnu zaštitu od nasilja svakom od članova porodice, zbog čega radnje učinjene prema pojedinim članovima porodice, ne gube svoju individualnost i pravnu samostalnost, koje razloge Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Naime, kada se ima u vidu da nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika predstavlja krivično delo koje je upravljeno prema ličnosti, te da iz činjeničnog opisa krivičnih dela utvrđenih u izreci pravnosnažne presude proizilazi da je u konkretnom slučaju okrivljeni u tri vremenski odvojena događaja preduzeo odvojene radnje izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika prema tri različita pasivna subjekta, i to prema svojim maloletnim ćerkama i prema supruzi, to je po oceni Vrhovnog suda, pravilan stav nižestepenih sudova, da se u konkretnom slučaju ne može raditi o jednom krivičnom delu nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika, kako se to neosnovano ističe u podnetim zahtevima branilaca, već se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja bića dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, učinjena prema ćerkama - maloletnim oštećenima VV i GG i jednog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, učinjenog prema supruzi - oštećenoj BB, kako je njegove radnje pravilno pravno kvalifikovao prvostepeni sud.

Zbog navedenog, navodi zahteva branilaca okrivljenog AA, advokata Vladimira Milanovića i advokata Seada Spahovića, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, od strane Vrhovnog suda, ocenjeni su neosnovanim.

U podnetom zahtevu, branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Milanović, kao razlog podnošenja istog, navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, istaknutu povredu zakona imenovani branilac obrazlaže time da je ostalo nejasno da li je veštačenje obavezno u pravcu naloga iz naredbe javnog tužioca i osporava činjenična utvrđenja suda, na koji način ukazuje na povredu člana 440. ZKP..

Pored ovoga, ovaj branilac u zahtevu navodi povredu odredbe člana 15. ZKP, dok ostalim navodima zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2.tačka 2) ZKP, interpretiranjem zakonskog teksta ove odredbe, kao i na povredu odredbe člana 395. ZKP, isticanjem da sud nije prihvatio pojedine dokazne predloge odbrane, čime je okrivljenog doveo u neravnopravan položaj.

Takođe, branilac u obrazloženju zahteva, pravnosnažnu presudu osporava i u pogledu odluke o kazni, iznošenjem sopstvenog mišljenja u pogledu ublažavanja i odmeravanja kazne okrivljenom, koji navodi, po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede članova 15., 395., 440. i 441. stav 1. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva branioca okrivljenog, advokata Vladimira Milanovića, koji po svojoj sadržini predstavljaju povrede navedenih članova, nije upuštao.

Branilac okrivljenog AA, advokat Jelena Mitrović se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, poziva na odredbu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 37. ZKP. Međutim, odredbu opšteg karaktera iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac u zahtevu ne opredeljuje navođenjem konkretne povrede zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP, već navodima zahteva pre svega ukazuje da je izreka pravnosnažne presude nerazumljiva, obzirom da se iz iste ne može utvrditi kada i na koji način je okrivljeni izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret, a koja su prema stavu branioca blanketnog karaktera, iako to nisu, dok su u istoj sadržana neprecizna i paušalna opisivanja događaja poput prepričavanja, kao i ponavljanja iz kojih proizilazi da je okrivljeni radnju izvršenja vršio na identičan način prema obe ćerke, ali ne jednom radnjom, već u različitom vremenskom periodu, što je životno neprihvatljivo, što po oceni Vrhovnog suda, predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Isticanjem povrede odredbe člana 37. ZKP i navođenjem da su u postupku učestvovale sudije koje i tužioci koji nisu smeli, obzirom da ne poseduju sertifikat za rad sa maloletnicima, po oceni Vrhovnog suda, branilac Jelena Mitrović ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP.

U podnetom zahevu isti branilac nadalje ukazuje na propust suda da na pouzdan način utvrdi da je okrivljeni uputio pretnje maloletnim oštećenima, koje konkretno reči im je uputio i u čemu se sastoji fizički nasrtaj i kada se dogodio. Takođe, prema stavu branioca, sud nije utvrdio postojanje straha i uznemirenja kod maloletnih oštećenih, koje je u uzročno posledičnoj vezi sa ponašanjem oca, iznoseći pri tome sopstveni stav da čak i u slučaju da je postojanje takvog straha i uznemirenja utvrđeno, to nužno ne predstavlja izvršenje krivičnog dela nasilje u porodici. S tim u vezi, branilac osporava dokaze izvedene u redovnom postupku i njihovu ocenu, posebno odbranu okrivljenog i veštačenje, koje je, kako to navodi branilac, obavljeno po principu šablona i prepisivanja izjava datih pred OJT u Jagodini, uz isticanje da je sud u cilju potpunog i pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja morao da razmatra i utvrdi činjenicu da li se maloletne oštećene uopšte sećaju perioda koji obuhvata radnju izvršenja krivičnog dela, kao i njihovu duševnu zrelost, kvalitet govora, sklonost ka maštarenju i slično, te druge socijalne karakteristike, a što u ovom krivičnom postupku nije učinjeno, pa su povređene odredbe zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica koje se odnose na zaštitu maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku (čl. 150, 151. i 152).

Iz navedenog proizilazi da branilac Jelena Mitrović u zahtevu, osporavajući činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi nalazeći da je isto nerazjašnjeno i pogrešno utvrđeno, suštinski iznosi sopstveno mišljenje da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivična dela za koja je oglašen krivim, uz iznošenje sopstvene analize i ocene dokaza, posebno odbrane okrivljenog i iskaza oštećenih i sopstvene verzije predmetnih događaja, kao i propusta koje je prema stavu branioca sud učinio rukovodeći glavnim pretresom, te sopstvenih činjeničnih zaključaka u pogledu dokazanosti činjenica koje se tiču radnji izvršenja, suprotnih činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda u pravnosnažnoj presudi. Zahtevom se takođe ističe da je kod pretežno istovrsnog činjeničnog opisa, okrivljenog trebalo teretiti za jedno krivično delo, a ne za tri. Ovakvi navodi branioca, po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Jelena Mitrović u zahtevu ističe i povredu odredbe člana 1. ZKP, sa obrazloženjem da je okrivljenom onemogućeno da iznese svoju odbranu i izjasni se o dokazima koji ga terete, da bude uključen u postupak veštačenja maloletnih oštećenih, i da delotvorno ospori nalaz i mišljenje veštaka, a što je imalo za posledicu da je okrivljenom uskraćena prilika da iznese sve dokaze pred sudom, kako bi njegova odbrana bila potpuna, i u tom smislu ističe da tokom postupka nisu izvedeni svi dokazi koji su predloženi u optužnom aktu, dok su pojedini dokazni predlozi odbrane odbijeni, što po nalaženju Vrhovnog suda predstavlja povredu odredbe člana 395. ZKP.

Zahtevom ovog branioca, pravnosnažna presuda osporava se i u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, iznošenjem sopstvenog mišljenja da kazna zatvora na koju je okrivljeni osuđen nije pravilno odmerena i da je usled postojanja olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog, a u odsustvu otežavajućih okolnosti, sud bio u obavezi da okrivljenom ublaži kaznu do granica maksimalnog ublažavanja. Ovi navodi, po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako je pravo okrivljenog da preko svog branioca, podnese zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, ograničeno u pogledu razloga za podnošenje zahteva, samo na povrede koje su taksativno nabrojane u stavu 4. člana 485. ZKP, to Vrhovni sud nalazi da bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) i 11) ZKP i povrede članova 395, 440 i 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog čega je, zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Jelene Mitrović, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Vladimira Milanovića i Seada Spahovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahteve ovih branilaca odbio kao neosnovane, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Jelene Mitrović, odbacio na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i doneo odluku kao u stavu prvom i drugom izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković