Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3561/2023
24.04.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Mitrović advokat iz ..., protiv tužene Opštine Vlasotince, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4580/22 od 12.01.2023. godine, u sednici veća održanoj 24.04.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4580/22 od 12.01.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4580/22 od 12.01.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica Vlasotince P1 87/22 od 13.04.2022. godine, u prvom stavu izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže da joj na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade za jun mesec 2017. godine isplati iznos od 4.918,23 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao neosnovan. U drugom stavu izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja traži da se tužena obaveže da joj na dugovani iznos uplati odgovarajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje, kao neosnovan. U trećem stavu izreke obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 52.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4580/2022 od 12.01.2023. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je dala odgovor na reviziju.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku , posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je naknada štete zbog manje isplaćene zarade usled odsustva sa posla. Pobijana odluka kojom je odbijen tužbeni zahtev doneta je uz pravilno tumačenje materijalnog prava, člana 164. Zakona o radu, te člana 104. stav 1. Zakona o radu i 105. stav 1. istog zakona kao i člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima te člana 5. stav 1. Zakon o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine, lokalne samouprave, kao i Pravilnika o sadržini i načinu vođenja evidencije o prisutnosti na radu tužene (Pravilnik tužene), pošto je utvrđeno da tužilja nije bila prisutna na poslu u određene dane. Revizija se formalno poziva na zakonske razloge za primenu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, ali bez dostavljanja dokaza o postojanju drugačije sudske prakse i u istoj se u stvari ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Na osnovu iznetog Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, iz čega proizilazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi naknade štete podneta je 03.07.2020. godine, a vrednost spora je 4.918,23 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u drugom stavu izreke.