Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Nenada Jevtića - advokat Lazar Malović, iz razloga propisanih članom 485. stav 1. tačka 1) i tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da sud usvoji zahtev, ukine drugostepenu odluku i naloži ponovno pretres pred drugostepenim sudom uz obaveznu izmenu veća.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Lazara Malovića, nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74., iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog Nenada Jevtića – advokat Lazar Malović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je žalbom na presudu tražio prisustvo okrivljenog kao i svoje prisustvo na sednici, jer je okrivljeni tako zahtevao, što je njegovo neotuđivo pravo, međutim na sednicu veća dana 10.09.2024. godine osuđeni nije doveden iz Centralnog zatvora, a sama činjenica da okrivljenom nije dozvoljen pristup na sednicu Apelacionog suda u Beogradu je dovoljna za povredu njegovog Ustavom zajamčenog prava na odbranu i ne može predsednik veća ocenjivati „da li je on potreban ili nije na sednici jer mu se na taj način onemogućava niz njegovih ličnih procesnih prava“. Nadalje zahtevom navodi da je žalbom odbrana tražila da se otvori pretres, jer prvostepeni sud nije proveo nijedan dokaz koji je odbrana predložila, ali to Apelacioni sud nije uvažio.

Na opisani način po stavu Vrhovnog suda branilac okrivljenog ukazuje na povrede zakona iz člana 447. i 448. ZKP.

Branilac zahtevom ističe i da je traženo izuzeće predsednika veća u prvostepenom postupku, koje je odbijeno od strane neovlašćenog lica, odnosno drugog sudije iako je o tome mogao i morao odlučivati samo predsednik suda, pa je zbog nevršenja dužnosti traženo izuzeće i predsednika Drugog osnovnog suda u Beogradu o čemu „niko nikada nije odlučio već je postupajući sudija odbacio ove predloge da bi se sprečio nadzor nad njegovim radom“ - čime suštinski ističe povredu člana 41. ZKP.

Pored iznetog, u zahtevu branilac ukazuje i na pogrešno i nepotpuno činjenično stanje, navodima da je sud odbio da se ispitaju svedoci policajci, kao i predlog da se obavi mašinsko veštačenje.

Kako povrede odredaba člana 447., 448., 41. i 440. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi u smislu odredbi člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog kojima ukazuje na postupanje drugostepenog suda prilikom odmeravanja kazne (doneo presudu kojom je izvršio tkz. spajanje i kaznu preinačio na 8 godina jedinstvene kazne, iako se i jedna i druga presuda odnose na postupanje po jednom optužnom aktu i to : prvom - koji se odnosio na dva krivična dela i drugom - koji se odnosio na dva krivična dela, ali je izvršeno nezakonito spajanje i izricanje jedinstvene kazne), nisu bili predmet ocene ovog suda obzirom da je zahtev u ovom delu izjavljen na štetu okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković