Rešenjem Osnovnog suda u Čačku Kv 327/24 od 21.10.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja o određivanju pritvora Osnovnog suda u Čačku Kpp 15/24 od 18.10.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Tmušić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona 439.tačka 1) do 3) ZKP i povrede zakona iz člana 74. tačka 3) i 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine u celini pobijana pravnosnažna rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da ista preinači i prema okrivljenom ukine pritvor i odluči da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava državnog organa koji je inicirao i vodio postupak, te ukoliko smatra da bi prisustvo branioca bilo značajno za donošenje odluke, istog obavesti o sednici veća.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 74. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog AA ističe da je okrivljenom povređeno pravo na obaveznu odbranu, obzirom da nije imao branioca u momentu donošenja rešenja MUP RS, DP PU Čačak, OKP Ku 48711/24 od 17.10.2024. godine, kojim mu je određeno zadržavanje u trajanju do 48 sati zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. Krivičnog zakonika. Ovo stoga, što je okrivljeni zadržan 17.10.2024. godine u 16,05 časova, što je istom saopšteno u istoga dana u 19,00 časova, a rešenje o zadržavanju mu je uručeno u 20,00 časova, kada je po pozivu u PS Čačak pristupio i branilac, kome je takođe uručeno rešenje o zadržavanju okrivljenog, ali ne i rešenje o postavljenju za branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA, koje rešenje mu je uručeno tek sutradan – 18.10.2024. godine u 16,00 časova. Iz navedenog, prema stavu branioca, proizilazi da je u konkretnom slučaju postupljeno suprotno zakonu, jer okrivljeni nije imao branioca u momentu donošenja rešenja o zadržavanju od strane organa postupka. Okolnost da je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog naknadno pristupio u prostorije PU Čačak - dana 17.10.2024. godine u 20,00 časova, kada je i braniocu uručeno sporno rešenje o zadržavanju okrivljenog, po stavu branioca, ne može da otkloni učinjenu povredu zakona na štetu okrivljenog, što dovodi do toga da su i ostala rešenja i to: rešenje kojim je odlučeno o žalbi protiv rešenja o zadržavanju, kao i rešenja kojim je odlučeno o pritvoru, nezakonita, imajući u vidu da okrivljenom u momentu donošenja rešenja o njegovom zadržavanju nije bio obezbeđen branilac (branilac nije bio prisutan).

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP, okrivljeni mora imati branioca ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere.

Odredba člana 294. stav 2 ZKP propisuje da o zadržavanju, javni tužilac ili, po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan, donosi i uručuje rešenje, a stavom 5 istog člana da osumnjičeni mora imati branioca čim organ postupka iz stava 2. tog člana donese rešenje o zadržavanju.

Dakle, Zakonik o krivičnom postupku propisuje obaveznu odbranu tek od momenta donošenja rešenja o zadržavanju, koje je u odnosu na okrivljenog AA doneto dana 17.10.2024. godine u 20,00 časova, kada mu je i uručeno, a u kom je konstatovano da su osumnjičenom predočena prava iz člana 69. stav 1. ZKP i da mu je obezbeđen branilac po službenoj dužnosti, advokat Ivan Tmušić, koji je navedeno rešenje, primio u isto vreme kada i okrivljeni. Iz navedenog, po oceni Vrhovnog suda, proizilazi da je okrivljeni imao branioca čim je organ postupka doneo rešenje o njegovom zadržavanju.

Okolnost da branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Tmušić nije bio fizički prisutan u momentu saopštavanja okrivljenom da će biti zadržan, a što je prema izreci rešenja dana 17.10.2024. godine u 19,00 časova, već je u prostorije PU Čačak pristupio sat vremena kasnije – u 20,00 časova, kada mu je uručeno rešenje o zadržavanju okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, ne znači da okrivljeni nije imao branioca u momentu donošenja pobijanog rešenja o njegovom zadržavanju, budući da zakon, u smislu odredbe člana 74. tačka 3) ZKP, ne propisuje obavezu prisustva branioca u momentu saopštavanja okrivljenom da će biti zadržan, već obavezu organa postupka da okrivljenom obezbedi prisustvo branioca istovremeno sa donošenjem rešenja o zadržavanju, što je u konkretnom slučaju i učinjeno, te posebno obavezu organa postupka da započne saslušanje okrivljenog u prisustvu branioca, što je u ovom slučaju dana 18.10.2024. godine, kada je okrivljeni saslušan pred sudijom za prethodni postupak na okolnosti odlučivanja o predlogu za određivanje pritvora, koje saslušanje je započeto u 16,50 časova, dakle u momentu kada je braniocu već bilo uručeno i rešenje o njegovom postavljenju za branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA rešenjem OJT u Čačku A 230/24 (Kt 664/24).

Stoga Vrhovni sud nalazi da rešenjem MUP RS, DP PU Čačak, Odeljenje kriminalističke policije, OZSOK Ku 48711/24 od 17.10.2024. godine, kao i ostalim rešenjima na koje se zahtevom ukazuje, okrivljenom nije povređeno pravo na obaveznu odbranu i učinjena povreda zakona iz člana 74. tačka 3) ZKP, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Tmušića, ocenjeni kao neosnovani. 

Kako u odnosu na povrede zakona iz članova 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1), 439.tačka 1) do 3) i 441. stav 4. ZKP, koje predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, nisu uopšte navedeni razlozi u čemu se one sastoje, te kako Vrhovni sud, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu istaknutih povreda, nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković