.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4369/2023
22.01.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ...,, čiji je punomoćnik Milan Đurić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1112/23 od 07.06.2023. godine, u sednici održanoj 22.01.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1112/23 od 07.06.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1112/23 od 07.06.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1563/20 od 15.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda u toj parnici. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženu da mu na ime naknade zbog neobezbeđenih pripadajućih letačkih poluobroka za period od marta 2017. godine do aprila 2020. godine, isplati iznos od 472.016,84 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospeća svakog iznosa pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbačen je kao neblagovremen podnesak tužene od 23.06.2022. godine.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1112/23 od 07.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda, a stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20 i 10/23 – dr. zakon, u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je isplata na ime naknade zbog neobezbeđenih letačkih poluobroka tužiocu za utuženi period, o kom zahtevu su nižestepeni sudovi odlučili primenom odredaba Pravilnika o opštim logističkim potrebama u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije („Sl. vojni list“ broj 31), i ocenili da tužilac, shodno poslovima koje je kod tužene obavljao, ne spada u krug lica koja po Pravilniku imaju pravo na letački poluobrok. Po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer pitanje naknade za neobezbeđeni poluobork zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, odnosno od postavljenja i vršenja dužnosti zaposlenih kod tužene. Kako tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažne odluke sudova kojima je u istovetnoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneta drugačija odluka, to nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena ni kao redovna.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužbeni zahtev odnosi se na potraživanje u novcu, pa imajući u vidu pravnu prirodu spora, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao i u ostalim imovinsko pravnim sporovima, u kojima se zahtev odnosi na novčano potraživanje.
Tužba je podneta 03.07.2020. godine, kada je srednji kursu NBS bio 117,5760 dinara za 1 evro. Vrednost predmeta spora pobijenog dela je 472.016,84 dinara, što prema navedenom kursu iznosi 4.014,57 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisan cenzus iz člana 403. stav 3. ZPP za izjavljivanje revizije, to revizija tužioca nije dozvoljena, pa je na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu drugom izreke.
Po oceni Vrhovnog suda, troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni za vođenje postupka, zbog čega je shodno odredbi člana 154. u vezi člana 165. stav 1. ZPP, odbijen zahtev tužene za naknadu tih troškova kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća-sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
