Tužilac je dao odgovor na reviziju. Naknadu troškova je opredeljeno tražio.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23–dr. zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je usvojen tužbeni zahtev za predaju vodnog zemljišta opisanog u izreci prvostepene presude. Prema razlozima presude, na osnovu izvedenih dokaza utvrđeno je da je na osnovu izmena Zakona o vodama iz 2016. godine i Odluke o prenosu vodnih objekata, tužilac preuzeo na upravljanje od VD ŠAJKAŠKA Novi Sad prava i obaveze nastale usled izgradnje, korišćenja i održavanje vodnih objekata, među kojima su i sporne parcele. Tuženi je bio u zakupu tih parcela počev od 04.06.2010. godine, ali je ugovor raskinut po sili zakona 31.12.2017. godine, pa kako ne postoji pravni osnov daljeg držanja i korišćenja predmetnih parcela od strane tuženog (novi ugovor o zakupu sa tužiocem nije zaključen), nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Navodi su revizije da je neophodno razmotriti pravno pitanje od opšteg interesa koje se odnosi na izgradnju objekata na vodnom i šumskom zemljištu, kao javnim dobrima prema Zakonu o vodama, kao i Zakonu o šumama i primeni Zakona o planiranju i izgradnji, kao i Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa u pogledu sticanja prava svojine na objektima sagrađenim na javnom dobru. Predmetna parnica vodila se radi vraćanja vodnog zemljišta tužiocu nakon isteka ugovora o zakupu, pa tužbeni zahtev ima obligacionopravni karakter. O pravu na objektima izgrađenim na predmetnim parcelama vodi se posebna parnica po tužbi ovde tuženog, pa se u toj parnici odlučuje o pravnim pitanjima koje tuženi ističe u reviziji. Prema sadržini tražene pravne zaštite i razlozima prema kojima su sudovi odlučili o tužbenom zahtevu, pitanja koja revident ističe nisu od značaja za odluku u ovoj parnici. Sledom navedenog, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Zato je Vrhovni sud primenom odredbe člana 404. stav 2. doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 09.09.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 15.000,00 dinara.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da u ovom privrednom sporu, vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude, ne prelazi zakonom propisani cenzus od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud zaključuje da revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka imajući u vidu da troškovi nastali povodom odgovora na reviziju ne spadaju u nužne troškove za odlučivanje o reviziji.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković