Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP kroz navode u reviziji da je u istovetnim parničnim predmetima Apelacioni sud u Nišu donosio različite odluke, pa je potrebno uskladiti sudsku praksu.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni sud u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom je odlučeno o tužbenom zahtevu koji se odnosi na naknadu zarade za ostvareni prekovremeni rad po putnim nalozima za period od 01.01.2019. godine do 31.12.2019. godine. Prema nalazu veštaka tužilac je pravilno sačinjavao i vodio putne naloge za službena putovanja po svim podacima koji su predviđeni obrascem „Putni nalog“ (datum službenog puta, mesto putovanja, mesto polaska, vreme dolaska sa puta, razlog i imena lica koje je vozio i dr.), ali nije posebno evidentirao efektivnu vožnju i vreme čekanja, koje se po nalaženju sudova spadaju u radno vreme vozača koje se ne može se izjednačiti samo sa vremenom koje je proveo u upravljanju vozilom, odnosno sa vremenom koje je proveo u efektivnoj vožnji, s obzirom da su vozači zbog prirode posla često u situaciji da rade duže od punog radnog vremena, budući da su u obavezi da voze sve dok ne završe prevoz na određenoj relaciji, tako da u radno vreme treba računati i vreme koje je tužilac proveo u obavljanju drugih poslova iz opisa radnog mesta vozača, a koji su u funkciji izvršavanja vožnje kao osnovnog radnog zadatka. Pozivanje revidenta na presudu Rev2 2755/2022 od 31.01.2024. godine ne predstavlja razlog za ujednačavanje sudske prakse, s obzirom da se ne radi o identičnom činjeničnom stanju u situaciji kada je u konkretnom slučaju tužilac kao vozač vodio evidenciju shodno Pravilniku o sadržini, izdavanju i vođenju putnih naloga i evidenciju o izdatim platnim nalozima. Ne postoji ni potreba razmatranja pitanja od opšteg interesa niti je potrebno novo tumačenje prava.

Kako po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je dana 14.02.2020. godine, a kao vrednost spora je iznos od 127.946,75 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković