Presudom Višeg suda u Vranju Gž 141/23 od 08.08.2023. godine stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 28.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv stava prvog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke i protiv stava drugog izreke tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o dugu na ime zastupanja tuženog od strane tužioca kao advokata, kojom je ocenjeno da je tužbeni zahtev tužioca delimično osnovan. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, nižestepeni sudovi su odlučili primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava, koja u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, te je doneta odluka kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda u kome je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi duga tužilac je podneo 26.07.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 23.966,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, što znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković