U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Marka Janičijevića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Janičijevića - advokata Marka Jankovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 136/23 od 19.03.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 28/24 od 02.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 16.04.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Janičijevića - advokata Marka Jankovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 136/23 od 19.03.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 28/24 od 02.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 136/23 od 19.03.2024. godine okrivljeni Marko Janičijević je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 5. u vezi stava 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 21.04.2023. godine pa do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi. Od okrivljenog je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to novac u iznosu od 9.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, a koji iznos je okrivljeni dužan da plati sudu u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istom presudom okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to opojne droge heroin ukupne neto mase 494,02 grama, a koja se nalazi u MUP-u RS, UKP SBPOK, Odeljenje za suzbijanje organizovanog krijumčarenja opojnih droga. Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka, s tim što će sud na osnovu člana 262. stav 2. ZKP naknadno posebnim rešenjem odlučiti o visini istih, a kada pribavi sve potrebne podatke.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 28/24 od 02.12.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, okrivljenog Marka Janičijevića i njegovog branioca – advokata Marka Jankovića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 136/23 od 19.03.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Marka Janičijevića – advokat Marko Janković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine u celini prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem ili da preinači pobijane odluke tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Marka Janičijevića u podnetom zahtevu ističe da se pobijana osuđujuća presuda zasniva isključivo na dokazima na kojima se po odredbama ZKP-a ne može zasnivati i to pre svega na nezakonito pribavljenom video snimku sačinjenom od strane prikrivenog islednika, a koji je sadržan na DVD-u OO „Muflon“ od 30.05.2021. godine. Kao razlog nezakonitog pribavljanja navedenog video snimka, branilac ističe da kako u odnosu na okrivljenog Marka Janičijevića ne postoji naredba sudije za prethodni postupak za određivanje posebne dokazne radnje angažovanje prikrivenog islednika, to je stoga nezakonit navedeni snimak koji je dana 30.05.2021. godine sačinio prikriveni islednik u odnosu na okrivljenog Marka Janičijevića, pri čemu se po stavu branioca u konkretnom slučaju ne može raditi o slučajnom nalazu, iz razloga jer prikriveni islednik nije kritičnom prilikom preduzimao posebnu dokaznu radnju ni prema jednom od lica za koje je postojala naredba sudije za prethodni postupak.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, istovetni navodi zahteva vezano za nezakonitost video snimka sadržanog na DVD-u OO „Muflon“ od 30.05.2021. godine bili su istaknuti u žalbama okrivljenog Marka Janičijevića i njegovog branioca – advokata Marka Jankovića, te su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje koji je u konkretnom slučaju postupao u drugom stepenu po izjavljenim žalbama protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 136/23 od 19.03.2024. godine. Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome izneo razloge na strani 8 stav drugi drugostepene presude Kž1-Po1 br. 28/24 od 02.12.2024. godine, prihvatajući pri tome razloge prvostepenog suda date na stranama 36 i 37 obrazloženja prvostepene presude, a koje razloge kao pravilne prihvata i Vrhovni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Ostalim navodima branioca okrivljenog vezanim za video snimak sadržan na DVD-u OO „Muflon“ od 30.05.2021. godine, a koji je sačinjen od strane prikrivenog islednika, se, po nalaženju Vrhovnog suda, ne osporava zakonitost navedenog video snimka, već se osporava njegova dokazna snaga i autentičnost sadržaja prikazanog na snimku, a posebno vezano za vreme njegovog sačinjavanja, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa stoga Vrhovni sud ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije posebno razmatrao.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem, ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao nezakonito pribavljen dokaz označava fotografije komunikacije putem mobilnog telefona koje su sastavni deo izveštaja prikrivenog islednika. Kao razlog nemogućnosti korišćenja ovih fotografija kao dokaza u krivičnom postupku, branilac ističe da iste nisu pribavljene dokaznim radnjama pretresanje, veštačenje ili vršenje uviđaja telefona prikrivenog islednika, već su nastale fotografisanjem ekrana telefona prikrivenog islednika na kome se vide poruke, a što po odredbama ZKP-a nije predviđeno kao dokazna radnja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani iz razloga jer fotografije prepiske ostvarene putem kriptovane aplikacije „ANOM“, a koje su dostavljene kao prilog izveštaja o aktivnostima prikrivenog islednika od 27.05.2021. godine i od 29.05.2021. godine, po nalaženju Vrhovnog suda predstavljaju zakonit dokaz koji se može koristiti u ovom krivičnom postupku i na istima se može zasnivati pobijana osuđujuća presuda. Ovo imajući u vidu da su fotografije ekrana mobilnog telefona prikrivenog islednika, a na kojima je prikazana sadržina razmenjenih poruka na kriptovanoj aplikaciji „ANOM“ sa okrivljenim AA pod pseudonimom „AA1“ i sa licem koje je koristilo pseudonim „STEPHCURRY“, pribavljene na zakonit način, budući da su iste sačinjene od strane ovlašćenog službenog lica u okviru njegovih zakonskih ovlašćenja i to od strane prikrivenog islednika angažovanog po naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal u cilju prikupljanja i obezbeđenja dokaza, a iste su sačinjene pri preduzimanju od strane prikrivenog islednika posebnih dokaznih radnji i to angažovanja prikrivenog islednika i simulovane kupovine opojnih droga, a koje posebne dokazne radnje su preduzete u svemu u skladu sa odredbama ZKP, kao i sa sadržinom naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal kojima su iste određene, a kojim naredbama je prikriveni islednik u konkretnom slučaju bio ovlašćen da upotrebljava tehnička sredstva, između ostalog i tehnička sredstva za snimanje razgovora, odnosno fotografisanje. Naime, u naredbama sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal kojima je određeno angažovanje prikrivenog islednika i odobreno pružanje simulovanih poslova - simulovane kupovine opojnih droga, između ostalog, je navedeno i da prikriveni islednik može prilikom svog angažovanja upotrebljavati tehnička sredstva za snimanje razgovora, odnosno sredstva za fotografisanje ili zvučno i video snimanje osumnjičenih. U navedene fotografije je sud, na dokazni predlog tužioca, izvršio uvid shodno odredbi člana 135. ZKP

Ostalim navodima branioca okrivljenog vezano za fotografije prepiske ostvarene putem kriptovane aplikacije „ANOM“, koje su sastavni deo izveštaja o aktivnostima prikrivenog islednika, se, po nalaženju Vrhovnog suda, ne osporava zakonitost navedenih fotografija, već se faktički osporava njihova autentičnost i dokazna snaga, a u vezi sa tim i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja vezano za ostvarenu komunikaciju putem kriptovane aplikacije „ANOM“ između prikrivenog islednika i članova organizovane kriminalne grupe, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa stoga Vrhovni sud ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije posebno razmatrao.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem kao nezakonit dokaz označava izveštaje koje je sačinio prikriveni islednik. Po stavu branioca, navedeni izveštaji ne mogu predstavljati dokaz u krivičnom postupku iz razloga jer isti suštinski predstavljaju samo pismeni iskaz prikrivenog islednika pretočen u policijski izveštaj, a ne izveštaje kojima prikriveni islednik obrazlaže materijal i dokaze koji su u odnosu na okrivljenog Marka Janičijevića prikupljeni posebnom dokaznom radnjom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Naime, navedeni izveštaji o aktivnostima prikrivenog islednika MUP-a RS UKP Služba za specijalne istražne metode Odeljenje za prikrivene islednike, po nalaženju Vrhovnog suda, predstavljaju zakonite dokaze i na istima se može zasnivati sudska odluka, imajući u vidu da su isti sačinjeni u skladu sa odredbama članova 186. i 177. ZKP i dostavljeni sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal. Pored toga, suprotno navodima branioca okrivljenog, pobijana osuđujuća presuda nije zasnovana isključivo ili u odlučujućoj meri na navedenim izveštajima o aktivnostima prikrivenog islednika (kako to neosnovano u podnetom zahtevu ističe branilac okrivljenog), već je zasnovana i na video snimku sadržanom na DVD-u OO „Muflon“ od 30.05.2021. godine, fotografijama prepiske na kriptovanoj aplikaciji „ANOM“ od 27.05.2021. godine i 29.05.2021. godine, izveštaju o kontroli kretanja MUP-a RS, UKP SSIM, Odeljenje za operativnu podršku i ciljane potrage, Odsek za operativnu podršku u Beogradu 03.2.7 str.pov od 30.05.2021. godine, pa se stoga i u ovom delu navodi branioca okrivljenog ocenjuju kao neosnovani.

Ostalim navodima branioca okrivljenog vezano za izveštaje o aktivnostima prikrivenog islednika se, po nalaženju Vrhovnog suda, ne osporava zakonitost navedenih izveštaja, već se osporava njihova dokazna snaga i ocena suda o prihvatljivosti ovih dokaza, a u vezi sa tim i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja vezano za razgovore prikrivenog islednika sa pripadnicima organizovane kriminalne grupe oko kupoprodaje opojne droge, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa stoga Vrhovni sud ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije posebno razmatrao.

Takođe, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je sud u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe, pravno kvalifikujući radnje okrivljenog Marka Janičijevića kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 5. u vezi stava 1. KZ primenio zakon koji se ne može primeniti, budući da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne prvostepene presude ne proizilazi da je okrivljeni Marko Janičijević krivično delo izvršio u svojstvu pripadnika organizovane kriminalne grupe. U prilog svog stava branilac navodi da u izreci presude nije opisano da je krivično delo izvršeno od strane najmanje tri lica, te da su krivičnopravne radnje preduzimane sporazumno, niti je opisano na koji način je okrivljeni Marko Janičijević bio pripadnik organizovane kriminalne grupe u dužem vremenskom periodu, a takođe nije opisana nijedna radnja postupanja okrivljenog u okviru plana organizovane kriminalne grupe.

Osnovni oblik krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.12.2019. godine), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i u vreme presuđenja, čini lice koje neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje, kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge. Stavom 5. člana 246. KZ propisan je kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela koji postoji ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe.

Odredbom člana 112. stav 35. Krivičnog zakonika (kojom je bliže određeno značenje pojedinih izraza u Krivičnom zakoniku) je propisano da je organizovana kriminalna grupa – grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne prvostepene presude u kojem su poimenično navedena lica, i to njih petoro, koji su pored okrivljenog Marka Janičijevića bili pripadnici organizovane kriminalne grupe, te period u kojem su isti delovali kao organizovana kriminalna grupa i to od neutvrđenog dana početkom 2021. godine do kraja maja 2021. godine, kao i da su isti postupali po dogovoru i planu delovanja koji je stvorio organizator organizovane kriminalne grupe radi vršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 5. u vezi stava 1. KZ i to da neovlašćeno radi prodaje od NN lica kupuje opojnu drogu heroin i potom je drži na teritoriji grada Beograda, pronalazi kupce opojne droge i ugovara prodaju iste, a potom preko pripadnika organizovane kriminalne grupe prodaje opojnu drogu, a opisan je i način na koji je u navedenom periodu od strane ogranizovane kriminalne grupe vršena kupoprodaja opojne droge heroin, kao i krivičnopravne radnje koje je preduzeo okrivljeni Marko Janičijević kao pripadnik navedene organizovane kriminalne grupe, prihvatajući njene aktivnosti kao svoje i izvršavajući određene zadatke koji su se u konkretnim situacijama pred njim postavljali, i to konkretno opisana je neovlašćena prodaja opojne droge heroin ukupne neto mase od 494,02 grama dana 30.05.2021. godine od strane okrivljenog Marka Janičijevića za iznos od 9.000 evra, a sve po prethodno stvorenom i dogovorenom planu delovanja organizatora organizovane kriminalne grupe, to su sledstveno navedenom, po nalaženju Vrhovnog suda, krivičnopravne radnje okrivljenog Marka Janičijevića, bliže opisane u izreci presude, pravilno pravno kvalifikovane od strane nižestepenih sudova kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 5. u vezi stava 1. KZ, zbog čega se suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ocenjuju kao neosnovani. Naime, suprotno navodima branioca okrivljenog, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne prvostepene presude, po nalaženju ovoga suda, proizilazi da su u konkretnom slučaju ispunjeni svi zakonski uslovi predviđeni odredbom člana 112. stav 35. KZ za postojanje organizovane kriminalne grupe, budući da je opisano da se radi o grupi koja se, pored okrivljenog Marka Janičijevića, sastojala od još 5 lica, da je postojala određeno vreme i to u periodu od neutvrđenog dana početkom 2021. godine do kraja maja 2021. godine i da je delovala sporazumno postupajući po dogovoru i planu delovanja koji je stvorio organizator organizovane kriminalne grupe, a radi vršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 5. u vezi stava 1. KZ za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od najmanje 10 godina, a sve radi neposrednog sticanja finansijske koristi, a takođe je jasno navedeno i opisano da je okrivljeni Marko Janičijević delovao u okviru ove organizovane kriminalne grupe kao njen član, postupajući po prethodno stvorenom i dogovorenom planu delovanja organizatora organizovane kriminalne grupe i prihvatajući njene aktivnosti kao svoje i izvršavajući određene zadatke koji su se u konkretnim situacijama pred njim postavljali, pri čemu je opisan i način na koji je okrivljeni Marko Janičijević predmetno krivično delo izvršio u svojstvu pripadnika te organizovane kriminalne grupe.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Janičijevića - advokata Marka Jankovića, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković