Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23–dr. zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je usvojen tužbeni zahtev za isplatu novčanog iznosa od 11.186.952,00 dinara sa zateznom kamatom, koji je tužilac potraživao na ime pruženih usluga za fizičko obezbeđenje objekta HE „Đerdap“ u periodu od 04.10.2021. godine do 21.10.2021. godine, po računu br. FA .../... od 31.10.2021. godine. Tokom postupka je u bitnom utvrđeno da su parnične stranke bile u ugovornom odnosu po osnovu Ugovora od 12.12.2019. godine, zaključenog po prethodno sprovedenompostupku javne nabavek, o pružanju usluge fizičkog obezbeđenja za potrebe Ogranka HE Đerdap, na period od 2 godine, ili do utroška ugovorenog iznosa, čije je važenje prestalo 03.10.2021. godine usled utroška sredstava predviđenih članom 2. ugovora. U periodu od 04.10.2021. godine do 21.10.2021. godine, tužilac je pružao tuženom usluge fizičko-tehničkog obezbeđenja objekata i iste je fakturisao utuženim računom br. FA-.../... od 31.10.2021 godine u iznosu od 11.186.952,00 dinara. Tuženi na pružene usluge nije imao bilo kakve primedbe, te je Zapisnikom o pruženim uslugama od 21.10.2021. godine, potvrdio da su usluge pružene u obimu, kvalitetu, ugovorenom roku i saglasno ugovoru od 12.12.2019. godine, ali je predmetnu fakturu tuženi vratio tužiocu sa obaveštenjem da je ugovor na osnovu koga je račun ispostavljen, prestao da važi. Stranke su zaključile Ugovor o pružanju usluga partija 3, dana 05.05.2021. godine, koji je za predmet imao pružanje usluga fizičkog obezbeđenja za potrebe Ogranka He Đerdap, na period od godinu dana, odnosno utrška ugovorenih sredstava, ali je taj ugovor stupio na snagu dana 22.10.2021. godine. Nižestepeni sudovi su na stanovištu da je među strankama za sporni period zaključen usmeni ugovoro pružanju usluga fizičkog obezbeđenja, koji podleže sankciji ništavosti, jer ugovor nije zaključen po proceduri i u formi koju propisuje Zakon o javnim nabavkama. Reč je i o dvostrano obaveznom ugovoru, pri čemu je jedna ugovorna strana, ovde tužilac, potpuno izvršila svoju ugovornu obavezu, što proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja. Nadalje, kako je u konkretnom slučaju samo tužilac ispunio svoju ugovornu obavezu i kako prema opštem pravilu iz čl. 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, svaka strana bi bila dužna da vrati ono što je po osnovu tog ugovora primila, a to u konkretnom slučaju nije moguće, s obzirom na to da su usluge već pružene, to se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, pa bi tuženi kao naručilac u smislu citirane odredbe zakona na čijoj strani leži uzrok ništavosti, bio u obavezi da plati protivvrednost pruženih usluga. Iz navedenih razloga nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. O tužbenom zahtevu odlučeno je primenom odredbi Zakona o javnim nabavkama kojima je propisana procedura za zaključenje ugovora u slučajevima kada je naručilac usluge lice iz javnog sektora, pa kako je u konkretnom slučaju utvrđeno da je tuženi primio uslugu za koju je predviđeno sprovođenje postupka javne nabavke, što nije učinjeno, to su nižestepeni sudovi primenili odredbe člana 103. i 104. Zakona o obligacionim odnosima kojima su uređene posledice ništavog ugovaranja. Pozivanje revidenta na različitu sudsku praksu u konkretnom slučaju nije osnovano. Ovo iz razloga što presuda Vrhovnog kasacionog suda Prev 1412/2022 od 16.03.2023. godine, ne ukazuje na različitu sudsku praksu, imajući u vidu da je u tom predmetu naručilac usluge za koju je trebalo biti sprovedena javna nabavka, primio drugačiju vrstu usluge, i u drugačijim činjeničnim okolnostima od onih u ovoj parnici, te se ne radi o istovetnoj činjeničnoj situaciji na kojoj je zasnovn tužbeni zahtev. Eventualno pogrešna primena materijalnog prava, na koju ukazuje revident, sama po sebi, bez ispunjenosti ostalih uslova iz člana 404. Zakona o parničnom postupku, nije razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije.

Zato je Vrhovni sud primenom odredbe člana 404. stav 2. doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 16.12.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 11.186.952,00 dinara, što predstavlja protivvrednost od 95.138,39 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da u ovom privrednom sporu, vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković