Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zlatimir Stevanović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Mileusnić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2200/23 od 06.10.2023. godine, u sednici održanoj 30.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2200/23 od 06.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2200/23 od 06.10.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 2763/22 od 08.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je na osnovu održaja vlasnik u obimu 26/1068 realnih delova na kp br. ... mesto zvano „selo kućni plac“ površine 10,68 ari, koji se vodi na tuženu u obimu 1/1 sve po ln br. ... KO ..., u sledećim merama i granicama: sa severoistoka do kp br. ... KO ... u dužini od 20,08 metara; sa juga do preostalog dela kp br. ... KO ... gde se nalazi ograda od betonskih blokova u širini od 1,54 metra; sa jugozapada do preostalog dela kp br. ... KO ... do ivice zida plevnje u dva preloma počev od juga ka severu i to prvi prelom u dužini od 19,57 metara i drugi prelom u dužini od 2,96 metara i sa severa do puta kp br. ... KO ... u širini od 4,29 metara, sve u ukupnoj površini od 26 m2 i da tužena prizna ovo pravo tužiocu i da trpi nesmetanu državinu tužioca i upis prava svojine tužioca na navedenom prostoru kod SKN Leskovac. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati 145.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2200/23 od 06.10.2023. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. Zakona o parničnom postupku).

Tužena je podnela odgovora na reviziju, zahtevajući naknadu troškova.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Naime, predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje prava svojine održajem, a pravnosnažnom presudom je tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, kao u ovoj pravnoj stvari, u situaciji kada je pretpostavka savesnosti državine držaoca, iz člana 72 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa oborena. Imajući u vidu navedeno ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pri čemu tužilac revizijom ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji. Pored toga, navodima revizije osporava se i utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno po članu 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, niti predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 29.10.2018. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora na 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu

NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužene za naknadu troškova za odgovor na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković