.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Uzp 477/2024
17.01.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića i Tatjane Miljuš, članova veća, sa savetnikom Mirelom Kostadinović, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu DOO „HIPER SPES“ Bor, sa sedištem u Boru, ulica Nikole Pašića 9a, čiji je punomoćnik Paun Jovanović, advokat iz ..., ulica ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 13 U 24338/20 od 08.10.2024. godine, sa protivnom strankom Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije, Direkcija policije, Uprava saobraćajne policije, Beograd, u predmetu inspekcijskih mera, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 17.01.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
ODBIJA SE zahtev podnosioca za naknadu troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom, stavom prvim dispozitiva, odbijena je tužba podnosioca zahteva, podneta radi poništaja rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Direkcije policije, Uprave saobraćajne policije 03.4 broj 223- 487/20 od 24.11.2020. godine, a stavom drugim dispozitiva, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova upravnog spora. Osporenim rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Direkcije policije, Uprave saobraćajne policije 03.4 broj 223-487/20 od 24.11.2020. godine, konačnom u upravnom postupku, privrednom društvu sa ograničenom odgovornošću „HIPER SPES“ DOO iz Bora, oduzima se ovlašćenje za vršenje tehničkog pregleda vozila, u objektu koji se nalazi u Boru, Nikole Pašića 9a.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom zbog povrede zakona i povrede pravila postupka, podnosilac ukazuje da se pobijana presuda ne zasniva na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj raspravi, čime je izvršena povreda odredaba čl. 2, 33. i 34. Zakona o upravnim sporovima, s obzirom da usmena javna rasprava ni u jednoj fazi postupka nije održana. Navodi da u pobijanoj presudi nisu cenjene činjenice na koje je ukazano u tužbi, a u vezi okolnosti pod kojima je izvršen inspekcijski nadzor, da ponovni tehnički pregled vozila ... faktički nije izvršen od ovlašćenih kontrolora tehničkog pregleda vozila zaposlenih kod tužioca saglasno odredbi člana 263. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, već od strane službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova, koja nisu bila ovlašćena za njegovo vršenje, da o ponovnom tehničkom pregledu navedenog vozila nije sačinjen Zapisnik o tehničkom pregledu vozila u skladu sa zakonom i posebnim propisom, zbog čega se ima smatrati da tehnički pregled nije ni izvršen na zakonit način. Pored toga, nisu bili ispunjeni uslovi iz čl. 264-267. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima za vršenje kako redovnog tako ni vanrednog tehničkog pregleda, niti uslovi iz čl. 287. i 288. istog zakona za vršenje kontrolnog tehničkog pregleda, čime je postupljeno protivno odredbi člana 53. Pravilnika o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja. Ističe da u pobijanoj presudi nisu ocenjeni bitni navodi tužbe kojima se osporava pravilnost ponovo sprovedenog tehničkog pregleda, pri čemu okolnost nepropisnog i nesavesnog vršenja tehničkog pregleda zavisi od činjenice da li je tužilac isti obavljao u skadu sa odredbama Pravilnika o tehničkom pregledu vozila, kao i da li je konstatovao utvrđeno tehničko stanje vozila u skladu sa navedenim Pravilnikom i Uputstvom iz priloga 1, te odgovarajućim obrascima uz ovaj Pravilnik. Smatra da nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 308. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja da mu se oduzme ovlašćenje za vršenje tehničkog pregleda vozila, posebno, jer je izrečena sankncija istovetna sankciji iz člana 55. Zakona o prekršajima. Kako je tužiocu ovlašćenje za vršenje tehničkog pregleda vozila u navedenom objektu oduzeto trajno – na neodređeno vreme, smatra da pobijano rešenje nije doneto u skladu sa ciljem sa kojim je ovlašćenje dato. Poziva se i na presudu Upravnog suda U 17671/19 od 02.02.2022. godine donetu u istovetnoj pravnoj situaciji. Navodi i da je u postupku nadzora moglo da se utvrđuje samo da li je tužilac kao ovlašćeno pravno lice za tehnički pregled vozila obezbedio ispunjenost zakonom propisanih uslova za obavljanje navedene delatnosti propisane odredbom člana 26. st. 1. i 2. Pravilnika o tehničkom pregledu vozila, pri čemu tuženi nije izvršio oduzimanje licence i kontrolorima tehničkog pregleda vozila kod tužioca, koji su u kritično vreme obavljali tehnički pregled navedenog vozila i koji su isključivo odgovorni za tehnički pregled vozila. Predlaže da Vrhovni sud uvaži zahtev i pobijanu presudu preinači ili ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje. Troškove postupka je tražio.
Protivna stranka, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Direkcija policije, Uprava saobraćajne policije je u odgovoru na zahtev predložio da sud zahtev odbije.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), Vrhovni sud je našao da je zahtev neosnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je po oceni Upravnog suda, postupio tuženi organ kada je, u postupku sprovedenom bez povrede pravila postupka, odlučio da tužiocu oduzme ovlašćenje za vršenje tehničkog pregleda, jer tužilac tehnčki pregled vozila nije vršio savesno i na propisani način. Ovo stoga što je u sprovedenom postupku utvrđeno da su prilikom tehničkog pregleda putničkog vozila registarske oznake ..., konstatovane tehničke neispravnosti uređaja i opreme koji moraju biti pregledani saglasno članu 34. stav 1. Pravilnika o tehničkom pregledu vozila („Službeni glasnik RS“, br. 31/18 i 70/18), a da je tužilac, i pored navedenih nepravilnosti, izdao registracioni list za navedeno putničko vozilo, kao tehnički ispravnom vozilu, čime su se stekli uslovi da mu se oduzme ovlašćenje za vršenje tehničkog pregleda vozila primenom odredbe člana 308. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Upravni sud je našao da su bez uticaja navodi tužbe da je protiv tužioca, za istu radnju, vođen prekršajni postupak, budući da vođenje tog postupka, u kome se utvrđuje prekršajna odgovornost, ne utiče na ocenu zakonitosti tužbom osporenog rešenja, donetog u vršenju nadzora u skladu sa članom 308. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kao i da je bez uticaja okolnost da u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka nije predloženo izricanje zaštitne mere – zabrane obavljanja delatnosti. Kako je predmet upravnog spora ocena zakonitosti rešenja o oduzimanju ovlašćenja za vršenje tehnčkog pregleda vozila privrednom društvu, Upravni sud je našao da je bez uticaja okolnost da kontrolorima tehničkog pregleda vozila, koji su tehnički pregled obavljali kod tužioca, nije oduzeta licenca, budući da je to u nadležnosti Agencije za bezbednost saobraćaja.
Odredbom člana 254. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br. 41/09... 128/20) propisano je da radi utvrđivanja tehničke ispravnosti motornih i priključnih vozila vrši se tehnički pregled tih vozila (stav 1); na tehničkom pregledu se utvrđuje da li je motorno, odnosno priključno vozilo tehnički ispravno i da li ispunjava druge tehničke propise i uslove za učešće u saobraćaju (stav 2); dok je odredbom člana 256. stav 1. istog zakona, propisano da ministar unutrašnjih poslova donosi bliže propise o uslovima koje moraju ispunjavati privredna društva koja vrše tehnički pregled vozila i evidencijama koja su ta privredna društva dužna da vode.
Odredbom člana 262. stav 1. navedenog zakona, propisano je da tehnički pregled vozila mora se vršiti savesno, na propisan način i u skladu sa pravilima struke, dok je stavom 4. istog člana propisano da privredno društvo ovlašćeno za vršenje tehničkog pregleda vozila ne sme overiti tehnički pregled vozila koje nije tehnički ispravno.
Odredbom člana 308. istog zakona propisano je da nadzor nad radom privrednog društva ovlašćenog za vršenje tehničkog pregleda vozila vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova (stav 1). Ukoliko se prilikom nadzora utvrdi da je privredno društvo prestalo da ispunjava propisane uslove, da su uređaji i oprema pomoću kojih se vrši tehnički pregled vozila neispravni ili ne ispunjavaju druge propisane uslove, ili da se tehnički pregled vozila ne vrši savesno i na propisan način, Ministarstvo unutrašnjih poslova može oduzeti ovlašćenje za vršenje tehničkog pregleda vozila (stav 2).
Odredbom člana 34. st. 1. i 2. Pravilnika o tehničkom pregledu vozila („Službeni glasnik RS“, br. 31/18... 62/22) propisano je da tehnički pregled vozila mora obuhvatiti pregled: 1) uređaja za upravljanje; 2) uređaja za zaustavljanje; 3) svetlosnih i svetlosno-signalnih uređaja; 4) uređaja koji omogućavaju normalnu vidljivost; 5) uređaja za davanje zvučnih znakova; 6) uređaja za kontrolu i davanje znakova; 7) uređaja za odvođenje i regulisanje izduvnih gasova; 8) uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila; 9) uređaja za kretanje vozila unazad; 10) uređaja za oslanjanje; 11) uređaja za kretanje; 12) elektro-uređaja i instalacija; 13) pogonskog uređaja - motora; 14) uređaja za prenos snage - prenosnog mehanizma; 15) delova vozila od posebnog značaja za bezbednost saobraćaja; 16) opreme vozila (stav 1). Pri vršenju tehničkog pregleda vozila utvrđuju se ispravnost uređaja i opreme iz stava 1. ovog člana i konstatuju njihove konkretne neispravnosti. Za vozilo se overava tehnička ispravnost ako ima sve propisane uređaje i opremu i ako zadovoljava sve tehničke uslove i normative za uređaje i opremu (stav 2).
Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni sud nalazi da je doneta bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje sadržano u osporenom rešenju. I po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno su tuženi organ i Upravni sud ocenili da tužilac, tehnički pregled vozila nije vršio savesno i na propisan način, zbog čega mu je pravilno, primenom odredbe člana 308. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, oduzeto ovlašćenje za vršenje tehničkog pregleda vozila.
U konkretnom slučaju iz činjeničnog stanja utvrđenog u upravnom postupku proizlazi da su u vršenju nadzora primenom člana 308. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, ovlašćena službena lica Ministarstva unutrašnjih poslova dana 16.10.2020. godine u 14,04 časova zatekla na parkingu tužioca (privrednog društva ovlašćenog za vršenje tehničkog pregleda) vozilo registarske oznake ... čiji je tehnički pregled obavljen istog dana u vremenu od 13,21 do 13,51 časova, vozilo ocenjeno kao tehnički ispravno i za njega izdat registracioni list. Radi utvrđenja da li je tehnički pregled ovog vozila obavljen savesno i na propisan način, kontrolori tužioca su u prisustvu ovlašćenih službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova izvršili kompletan tehnički pregled kada su konstatovane nepravilnosti koje su opisane u zapisniku od 16.10.2020. godine. S obzirom da je i pored ovih nepravilnosti vozilo ocenjeno kao ispravno i izdat registracioni list, pravilan je zaključak Upravnog suda da osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca, jer tužilac nije vršio savesno i na propisani način tehnički pregled zbog čega su ispunjeni uslovi za oduzimanje dozvole u navedenom objektu, što je zaključio i tuženi organ, uzimajući u obzir i pisano izjašnjenje nadziranog privrednog društva od 13.11.2020. godine dato u upravnom postupku.
Neosnovani su navodi zahteva o tome da ponovljeni tehnički pregled, kojim je naknadno utvrđeno da je putničko vozilo registarske oznake ... tehnički neispravno, nisu vršili ovlašćeni kontrolori za tehnički pregled vozila, već radnici Ministarstva unutrašnjih poslova, koji za to nisu kvalifikovani, jer iz sadržine spisa tuženog proizlazi da su upravo kontrolori tužioca (u prisustvu ovlašćenih lica Ministartstva unutrašnjih poslova) izvršili detaljni pregled nakon čega su u zapisniku konstatovane neispravnosti, pri čemu su i kontrolori tužioca u izjavama datim u upravnom postupku potvrdili da nisu detaljno izvršili tehnički pregled navedenog vozila.
Vrhovni sud nalazi da je neosnovan i navod zahteva da nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za kontrolni tehnički pregled, a ovo zbog toga što se ne radi o kontrolnom tehničkom predmetu iz člana 266. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i člana 53 Pravilnika o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja („Službeni glasnik RS“, br. 69/10... 98/16-odluka Ustavnog suda) koji se odnosi na obavezu vršenja kontrolnog tehničkog pregleda vozila zatečenog u saobraćaju na putu, već o pregledu vozila u cilju vršenja nadzora nad radom privrednog društva radi provere da li ono poslove tehničkog pregleda obavlja savesno i na propisan način. Na isti način je ocenjen i navod zahteva da o izvršenom ponovnom tehničkom pregledu nije sačinjen zapisnik o tehničkom pregledu, s obzirom da je o nepravilnostima nađenim u vršenju nadzora dana 16.10.2016. godine u vremenu od 14,04 do 16,45 časova na osnovu ovlašćenja iz člana 308. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, sačinjen zapisnik istog dana kojim su konstatovane neispravnosti i navedeno da je o njima sačinjena i fotodokumentacija (koja se inače nalazi u spisima predmeta).
Takođe, po oceni Vrhovnog suda, Upravni sud je pobijanu presudu doneo bez održavanja javne rasprave saglasno odredbama člana 33. st. 2. i 3. Zakona o upravnim sporovima, navodeći razloge koji opravdavaju takvo postupanje zbog čega se po stanovištu ovog suda, neosnovano navodima zahteva ukazuje da je pobijana presuda doneta uz povredu pravila postupka iz člana 33. Zakona o upravnim sporovima.
Kako preostali navodi podnetog zahteva u suštini predstavljaju ponovljene tužbene navode, koji su u pobijanoj presudi Upravnog suda razmotreni i pravilno ocenjeni kao neosnovani, Vrhovni sud se nije upuštao u njihovu ponovnu ocenu. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, obaveza obrazloženja sudske odluke ne znači da se u odluci moraju dati odgovori na sve iznete argumente (Van de Hurk protiv Holandije, od 19. aprila 1994. godine, stav 61). To naročito važi za obrazloženja odluka sudova pravnog leka u kojima su prihvaćeni razlozi izneti u odlukama nižestepenih sudova.
Imajući u vidu navedeno i činjenicu da je u sprovedenom upravnom postupku nesumnjivo utvrđeno, a što podnosilac zahteva i ne spori, da je overena tehnička ispravnost vozilu koje je tehnički neispravno, te nalazeći da ostali navodi zahteva ne mogu dovesti do drugačije odluke suda po podnetom zahtevu, Vrhovni sud je na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude.
Kako je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13–US, 74/13–US , 55/14, 87/18, 18/20, 10/23 - drugi zakon), na čiju shodnu primenu u upravnom sporu upućuje odredba člana 74. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu drugom dispozitiva presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU
dana 17.01.2025. godine, Uzp 477/2024
Zapisničar Predsednik veća – sudija
Mirela Kostadinović,s.r. Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
