U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca Fond za razvoj Republike Srbije, Niš, čiji je punomoćnik Aleksandar Petković, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Grebo, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2089/22 od 11.10.2022. godine, u sednici održanoj 15.05.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2089/22 od 11.10.2022. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kragujevcu P 13/21 od 17.01.2022. godine, koja je ispravljena rešenjem Višeg suda u Kragujevcu P 13/21 od 04.03.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obvezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 5.065.312,97 dinara sa zakonskom zateznom kamatom prema Zakonu o zateznoj kamati na iznos glavnog duga od 3.084.775,15 dinara počev od 31.08.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženog AA u delu potraživane zatezne kamate za razliku iznosa glavnog duga od 3.211.352,62 dinara do dosuđenog iznosa iz stava prvog izreke, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati 407.462,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2089/22 od 11.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Kragujevcu P 13/21 od 17.01.2022. godine, ispravljena rešenjem od 04.03.2022. godine, u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je odgovorio na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23-drugi zakon) i zaključio da je revizija osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti i bez bitne povrede odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 1. u vezi člana 396.stav 1. i 379.stav 2. ZPP na koje u reviziji ukazuje tužilac.Drugostepeni sud je u obrazloženju presude ocenio sve bitne žalbene navode tuženog.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je 02.09.2008. godine zaključen ugovor o dugoročnom kreditu između tužioca, kao davaoca kredita i „Denali“ d.o.o. Aranđelovac, kao korisnika kredita, po kom osnovu je korisniku odobren dugoročni kredit od 2.400.000,00 dinara, sa rokom otplate od četiri godine, po isteku grejs perioda koji traje do 30.09.2009. godine, sa kamatom na godišnjem nivou od 1%, pri čemu je ugovorom bilo predviđeno da se za obračun vrednosti glavnog duga koristi valutna klauzula, tako što se iznos duga utvrđuje u evrima po srednjem kursu NBS, a preračunava u dinare, po srednjem kursu na dan dospeća, dok se otplata kredita vrši u tromesečnim anuitetima koji dospevaju 31.03, 30.06, 30.09. i 31.12. u godini, pri čemu prvi anuitet dospeva za naplatu 31.12.2009. godine, a poslednji 30.09.2013. godine. Kao instrument obezbeđenja urednog vraćanja kredita ugovoreno je jemstvo, tačnije zaključen je ugovor o jemstvu broj ... dana 02.09.2008. godine, kojim se d.o.o „SG group“ kao jemac obavezao prema poveriocu da će u svemu ispuniti sve obaveze korisnika kredita, koji mu je odobren odlukom Fonda za razvoj RS od 30.06.2008. godine, za slučaj da ih u roku ne ispuni korisnik kredita, kao i 18 blanko sopstvenih menica koje je korisnik kredita dostavio Fondu uz ovlašćenje koje je potpisano od strane tuženog, kao ovlašćenog lica „Denali“ d.o.o. da Fond može ista po dospeću popuniti sa klauzulom bez protesta i poslati na naplatu za slučaj neurednog izvršenja obaveza po ugovoru, s tim što će datum izdavanja i dospeća menice odrediti Fond. Navedeno menično ovlašćenje potpisano je od strane tuženog u ovom postupku, kao lica ovlašćenog za zastupanje izdavaoca menice na kartonu deponovanih potpisa kod poslovne banke. Članom 3. stav 2. Ugovora o dugoročnom kreditu ugovoreno je da ukoliko korisnik kredita ne izmiri dva uzastopno dospela anuiteta prema planu otplate, Fond će otkazati ugovor o kreditu pre isteka ugovorenog roka, i od korisnika kredita jednokratno naplatiti ceo iznos dospelog kredita. Menica serije ..., na osnovu koje je podnet predlog za izvršenje protiv tuženog, kao izvršnog dužnika, popunjena je sa datumom dospeća 30.08.2017. godine. Na mestu koje je predviđeno za potpis trasanta, stoji konstatacija „priznajem bez protesta“ sa ličnim podacima tuženog, koji se odnose na ime, ime oca, prezime, adresu i jedinstveni matični broj i broj lične karte, dok je menica serije ... koja je takođe podneta uz isti predlog za izvršenje protiv tuženog „Denali“ d.o.o. Aranđelovac takođe sa istim datumom dospeća i istim iznosom menične obaveze, potpisanu od strane tuženog kao ovlašćenog lica „Denali“ d.o.o. Aranđelovac na mestu trasanta i overena pečatom „Denali“ d.o.o. Aranđelovac bez izveštaja i bez protesta. Tuženi je svojeručno potpisao menicu serije ... na mestu gde je predviđeno za podatke naznačene kao trasant, napisao je da istu priznaje bez protesta i svojeručno popunio ovaj deo menice podacima, koji se odnose na njegovo lično ime, ime oca, adresu, jedinstveni matični broj, broj lične karte, kao i da je svojeručno napisao konstataciju „priznajem, bez protesta“. Rešenje o izvršenju pravnosnažno je u odnosu na „Denali“ d.o.o. Aranđelovac, ali potraživanje poverioca, ovde tužioca nije namireno iz razloga što se društvo nalazi u postupku prinudne likvidacije. Utvrđeno je da je ukupan dug „Denali“ d.o.o. prema tužiocu na osnovu ugovora o dugoročnom kreditu od 02.09.2008. godine na dan 30.06.2010. godine, za koji datum je utvrđeno da je dan raskida ugovora u smislu odredbe člana 3. stav 2. Ugovora i to na ime glavnog duga 3.084.775,15 dinara, na ime ugovorene kamate 14.445,23 dinara i na ime zatezne kamate u iznos od 10.675,02 dinara, kao i da je zatezna kamata obračunata na glavni dug za period dospelosti kredita do dospelosti menice dana 30.08.2017. godine i iznosi 3.338.631,81 dinar, što odgovara ukupnom iznosu duga od 6.448.527,28 dinara. Poslednja uplata evidentirana je 11.01.2010. godine i ovom uplatom je namiren prvi anuitet koji je dospeo na naplatu 31.12.2009. godine, nakon čega nije bilo više evidentiranih uplata, pa je drugi anuitet prema planu otplate dospeo za naplatu 31.03.2010. godine, a treći 30.06.2010. godine za koji prvostepeni sud utvrđuje da predstavlja datum raskida ugovora.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je zahtev tužioca osnovan, jer sporna menica predstavlja sredstvo obezbeđenja u slučaju neispunjenja obaveze korisnika kredita iz ugovora o kreditu, odnosno zadocnelog ispunjenja. Tuženi je rečju „priznajem“ na navedenoj menici izvršio akcept menice u smislu člana 24. stav 1. Zakona o menici. Tužilac je, kao davalac kredita popunio menicu, koju je tuženi lično potpisao, kao trasant sa klauzulom „bez protesta“ u visini dospelih obaveza korisnika kredita na dan dospelosti menice 30.08.2017. godine.

Po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 16.stav 2. Zakona o menici propisano je da ako je menica, koja je u vreme izdanja bila nepotpuna, naknadno ispunjena protivno postojećem sporazumu, povreda ovog sporazuma ne može se prigovoriti imaocu menice, osim ako ju je stekao zlomisleno ili ako je pri sticanju menice postupio s velikom nemarnošću.

Iz sadržine ove odredbe proizlazi da u odnosu između lica koje je popunilo menicu i izdavaoca blanko potpisane menice mogu se isticati prigovori da je menica koja je u vreme izdanja bila nepotpuna, naknadno ispunjena protivno postojećem sporazumu, odnosno može se istaći prigovor povrede meničnog sporazuma.

U konkretnom slučaju blanko potpisanu menicu nije pratilo pisano menično ovlašćenje, koje potpisnik menice daje njenom držaocu. Neosnovano se revizijom ukazuje da tužilac nije dokazao da postoji menični sporazum na osnovu kojeg je tužilac popunio blanko potpisanu menicu. Blanko menica je posebna vrsta menice koja u momentu izdavanja, voljom samog izdavaoca, ne sadrži sve bitne menične elemente, a predata je meničnom poveriocu sa ovlašćenjem da je kasnije popuni saglasno sporazumu sa izdavaocem. Kod blanko menica postoji pretpostavka da je menica, popunjena u skladu sa sporazumom izdavaoca i imaoca. Teret dokazivanja navedenih činjenica je na izdavaocu menice, u konkrtnom slučaju tuženom. Nižestepeni sudovi su zaključili da tuženi nije dokazao da je menica popunjena suprotno ovlašćenju, što prihvata i ovaj sud. Osnovni posao o kreditu sa tužiocem je potpisao tuženi, kao osnivač i direktor „ Denali “ doo, koji je bio korisnik kredita, a kao obezbeđenje urednog vraćanja kredita predato je 18 blanko menica koje je potpisao tuženi i na koje je stavljen pečat korisnika kredita. Po stanovištu Vrhovnog suda, nasuprot navodima revizije, nepostojanje pisanog meničnog ovlašćenja kojim se ovlašćuje tužilac da popuni menicu, ne čini menicu nužno ništavom. Tuženi je u ovom postupku mogao da dokazuje da je tužilac menicu stekao zlomisleno ili je postupao sa velikom nemarnošću, te da je menica popunjena suprotno postojećem sporazumu. Nedostatak meničnog ovlašćenja u pisanoj formi ne čini menicu ništavom. Kada menični poverilac zloupotrebi menično ovlašćenje i menicu popuni upisivanjem elemenata koji nisu u skladu sa osnovnim pravnim poslo, od naplate takve menice izdavalac se može braniti zahtevom za utvrđivanje ništavosti menice, zabranom naplate i vraćanjem menice. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tuženi nije dokazao navedeno i zbog toga menica nije ništava.

Tuženi je predao tužiocu blanko potpisanu sopstvenu menicu, kada je pravno lice čiji je bio osnivač i direktor bilo korisnik kredita kod tužioca. Imalac menice (remitent) ima pravo da zahteva isplatu od akceptanta (to je lice koje je u menici označeno kao onaj koji treba da plati meničnu sumu – trasat, a koje je priznalo meničnu obavezu shodno članu 24. Zakona o menici). Međutim, kako izdavalac sopstvene menice odgovara kao akceptant trasirane menice, to isto pravilo važi i za izdavaoca sopstvene menice. Dakle za očuvanje prava iz menice, među kojima je i pravo na naplatu menične sume , nije potrebno podizanje protesta u slučaju kada je dužnik (tuženi) akceptant ili izdavalac sopstvene menice.

Nasuprot navodima revizije svi menično – pravni zahtevi protiv akceptanta zastarevaju za tri godine počev od dana dospelosti menice, shodno odredbi člana 78. stav 1. Zakona o menici. Kako je, kao datum dospelosti menice označen 30.08.2017. godine, a predlog za izvršenje podnet 31.08.2017. godine, to potraživanje tužioca nije zastarelo po osnovu meničnog prava.

Iz svega iznetog, Vrhovni sud je odlučio na osnovu odredbe člana 414. ZPP kao u stavu prvom izreke.

Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u stavu drugom izreke, doneta je primenom članova 153. stav 1, 154. i 165. stav 1. ZPP. Tuženi nije uspeo u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka, a troškovi tužioca za odgovor na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili neophodni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković