Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog AA, advokat Danilo Nikolić, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera i zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u načelu dozvoljeno.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac ne navodi ni jednu povredu iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, već ukazuje na povrede zakona koje se odnose na postojanje razloga iz člana 211. stav 1. tačka 4. ZKP, te ukazuje na dužinu trajanja pritvora u kontekstu odredbe člana 210. stav 2. ZKP.

Branilac u zahtevu osporava ocenu suda o postojanju razloga za određivanje i produženje pritvora protiv okrivljenog, isticanjem da je pogrešan zaključak suda da i dalje postoji uznemirenje javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, kao jedan od kumulativnih uslova propisanih stavom 1. tačkom 4. ovog člana 211. ZKP. Branilac s tim u vezi ističe, da je od trenutka lišenja slobode okrivljenog protekao vremenski period od preko tri godine, da su okolnosti propisane članom 211. stav 1. tačka 4. ZKP, vremenom izgubile na značaju, a takođe ističe da se pritvor ne sme pretvoriti u krivičnu sankciju, odnosno trajanje pritvora se mora svesti na najmanju moguću meru.

Pored toga, branilac se u zahtevu opširno bavi analizom krivičnog postupka, koliko je glavnih pretresa održano a koliko odloženo, te ističe okolnosti da okrivljeni nije osuđivano lice, da je u pitanju hitan postupak, kao i da je nakon ovog događaja usledio niz drugih krivičnih dela i događaja koja su usmerili pažnju javnosti na iste, te je uznemirenje javnosti povodom predmetnog događaja izgubilo na intenzitetu. Osim toga, branilac ističe i pogoršanje zdravstvenog stanja okrivljenog tokom boravka u pritvoru, te da je u takvim uslovima nemoguće pružiti adekvatnu zdravstvenu zaštitu i ističe okolnosti propisane članom 189. stav 1. i 3. ZKP, odnosno ističe da je sud dužan da vodi računa da se ne primenjuje teža mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog, ukoliko se ista svrha može postići i blažom merom.

Kako iz izloženih navoda proizlazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih rešenja, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca (iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP), te koja je opšteg karaktera, dok suštinski ukazuje na povrede odredaba člana 210. i člana 211 stav 1. ZKP, i činjeničnim navodima osporava ocenu suda o postojanju razloga za određivanje i produženje pritvora prema okrivljenom, a što sve ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković