Presudom Osnovnog suda u Subotici Kv. 525/24 od 20.08.2024. godine odbijen je kao neosnovan zahtev osuđenog AA za preinačenje odluke o kazni, odnosno za izricanje jedinstvene kazne u odnosu na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci na koju je osuđen presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 681/19 od 22.07.2019. godine, kojom je preinačena presuda Osnovnog suda u Subotici br. K. 63/17 od 24.04.2019. godine, koja je preinačena u pogledu odluke o kazni presudom Osnovnog suda u Subotici Kv. 60/20 od 30.06.2020. godine, koja je postala pravnosnažna dana 28.08.2020. godine u odnosu na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca, na koju je osuđen presudom Višeg suda u Zrenjaninu br. Kž.1. 7/23 od 28.02.2023. godine, kojom je preinačena presuda Osnovnog suda u Bečeju K. 216/21 od 27.10.2022. godine i u odnosu na kaznu zatvora na koju je osuđen presudom Osnovnog suda u Bečeju K. 80/23 od 06.10.2023. godine, koja još uvek nije postala pravnosnažna.

Protiv navedenih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je okrivljeni, bez navođenja razloga za podnošenje zahteva i predloga.

Vrhovni sud je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta i našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac (sada Vrhovni), okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizlazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni zahtev za zaštitu zakonitosti podneo lično, na šta po zakonu nije ovlašćen, Vrhovni sud je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog nedozvoljen.

Iz svega izloženog, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković