Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je, dana 30.09.2019. godine, zasnovala radni odnos kod tuženog na radnom mestu ... . Rad kod tuženog obavljan je u tri smene, a dana 29.01.2022. godine (subota koja je bila radna) tužilja je trabalo da bude radno angažovana. Zbog zdravstvenog stanja, te potrebe da se javi lekaru, tužilja, navedenog dana, nije otišla na posao, o čemu je, prethodnog dana (petak) obavestila neposrednog pretpostavljenog, sačinivši pisano izjašnjenje o razlozima sprečenosti. Osporenim rešenjem tuženog od 21.02.2022. godine tužilji je otkazan ugovor o radu, zbog nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu u vezi člana 53. stav 3. tač. 1), 4) i 7) Pravilnika o radu tuženog, sa obrazloženjem da je dana 29.01.2022. godine neopravdano izostala sa rada, odnosno da za navedeni dan nije dostavila potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad niti bilo koju drugu dokumentaciju kojom bi opravdala odsustvo sa rada. Pre donošenja osporenog rešenja tužilja je upozorena na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Utvrđeno je i da je tužilja prvog radnog dana, u ponedeljak, došla na posao i pokušala da tim lideru preda potvrdu – izveštaj lekara specijaliste o sprečenosti za rad, da je isti odmahnuo rukom rekavši da nije potrebno, da se dokaz o sprečenosti za rad predaje neposredo pretpostavljenom, a da se u službu ljudskih resursa ide samo u slučaju spornih stvari i činjenica.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili zahtev tužilje za poništaj rešenja tuženog od 21.02.2022. godine, kojim joj je otkazan ugovor o radu, nalazeći da se u konkretnom slučaju nisu stekli uslovi iz člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu i člana 53. stav 3. tač. 1), 4) i 7) Pravilnika o radu tuženog.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijlano pravo kada su tužbeni zahtev tužilje usvojili.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 95/18) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, između ostalog, ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 53. stav 3. Pravilnika o radu tuženog broj 442HR/2019 od 21.09.2019. godine, propisano je da poslodavac može da raskine radni odnos u skladu sa Zakonom o radu, po osnovu nepoštovanja radne discipline od strane zaposlenog predviđene zakonom, ovim Pravilnikom o radu, drugim aktom poslodavca i ugovorom o radu, koja između ostalog obuhvataju, neopravdano kašnjenje na rad ili neopravdano odsustvo sa posla ili neovlašćeno napuštanje radnog mesta tokom radnog vremena (tačka 1); seksualno, versko, nacionalno i rasno uznemiravanje na poslu (tačka 4); neobaveštavanje poslodavca o opravdanom odsustvu sa rada u roku od tri dana od nastupanja privremene sprečenosti za rad (tačka 7).

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i citirane propise, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu usvojen. U postupku je nesumnjivo utvrđeno da je tužilja u petak, odmah, kada joj je usmeno rečeno da je subota 29.01.2022. godine radna, obavestila neposredno pretpostavljenog da nije u mogućnosti da navedenog dana dođe na posao i sačinila pisano izjašnjenje o razlozima zbog kojih ne može da radi u subotu, a u ponedeljak, prvog radnog dana nakon toga, uredno došla na posao i pokušala da preda izveštaj lekara, što nije prihvaćeno. Prema stanoviištu nižestepenih sudova u smislu citirane odredbe Zakona o radu, izostanak sa rada treba da prati svest o nedisciplini, što ovde nije slučaj, budući da je tužilja blagovremeno obavestila neposrednog rukovodioca o nemogućnosti da predmetnog dana dođe da radi i o razlozima za to. Stoga je, po oceni Vrhovnog suda, pravilan zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski razlog za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu, budući da se u konkretnom slučaju ne radi o ponašanju zaposlenog koje se ne može tolerisati, odnosno o ponašanju koje narušava disciplinu rada do te mere da zaposleni nije u stanju da odgovorno izvršava radne obaveze i zadatke utvrđene ugovorom o radu, niti se radi o ponašanju koje je takvo da zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Kako je tužilji nezakonito prestao radni odnos, pravilno je primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu obavezan tuženi da tužilju vrati na rad.

Kako je pobijanim rešenjem od 21.02.2022. godine tužilji otkazan ugovor o radu primenom odredbe člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu, neosnovano se navodima revizije ističe pogrešna primena materijalnog prava - člana 179. stav 3. tačka 2) Zakona o radu i ukazuje na postupanje tužilje suprotno odredbi člana 103. navedenog zakona, kojim je uređeno postupanje zaposlenog u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad.

Pri tome, dostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad izdate od strane privatnog lekara, koja nije prihvaćena, umesto izabranog lekara, ne dokazuje povredu radne discipline kao osnova za otkaz ugovora o radu smislu člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu, u situaciji kada je tužilja od strane neposrednog rukovodioca – tim lidera, dan ranije (u petak 28.01.2022. godine), obaveštena da je subota 29.01.2022. godine radna, kada ga je i obavestila o razlozima sprečenosti za rad navedenog dana.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tuženog odbijena kao neosnovana, u smislu člana 153. stav 1. ZPP, odbijen je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković