Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 11752/22 od 20.07.2023. godine, odbijena je žalba tuženog JP „Putevi Srbije“ i prvostepena presuda potvrđena u delu stava prvog i trećeg izreke u odnosu na ovog tuženog.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi JP ,,Putevi Srbije“ Beograd je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. ZPP postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/1, 18/20 i 10/23 – drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kom je odlučeno pobijanom odlukom je isplata naknade za faktički izuzeto zemljište. Prilikom odlučivanja o pasivnoj legitimaciji tuženog JP ,,Putevi Srbije“ Beograd, pobijanom odlukom je usvojen tužbeni zahtev i tuženi su solidarno obavezani da tužiocu plate naknadu, uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava izraženog u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, zasnovanih na činjeničnom stanju kao u ovoj pravnoj stvari. Naime, pasivna legitimacija zavisi od materijalnog prava koje se primenjuje na utvrđeno činjenično stanje u svakom konkretnom slučaju, a priložena odluka revizijskog suda kojom je drugačije odlučeno bez uticaja je na drugačije odlučivanje, jer odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, te se ne može govoriti o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari.

Iz iznetih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 27. stav 2. i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, koji se primenjuje u ovom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko- pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

S tim u vezi, na revizijski postupak u ovoj pravnoj stvari shodno se primenjuje imovinski cenzus za izjavljivanje revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.02.2020. godine i vrednost predmeta spora je 30.336,00 dinara, što je ispod novčanog cenzusa za dozvoljenost revizije propisanog napred navedenim članom 403. stav 3. ZPP, zbog čega revizija nije dozvoljena.

Na osnovu navedenog, primenom člana 413. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP i članom 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković