Ispitujući pobijanu presudu u skladu sa članom 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...18/2020 i 10/2023 – dr. zakon - ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizije stranaka nisu osnovane.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se po odredbi člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. revizija može izjaviti. Revizijom tuženog BB, ukazuje se da drugostepena presuda ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati, odnosno da u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama, kao i da postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika o izvedenim dokazima, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, što shodno odredbi člana 407. stav 1. ZPP, nije razlog zbog koga se revizija može izjaviti, pa ovi navodi nisu cenjeni.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je vlasnik kp ... KO ..., koja se graniči sa spornim kat. parcelama broj .. i .. . Na kp br.... upisana je javna svojina Opštine Gornji Milanovac, a kp br. ... u vreme podnošenja tužbe bila je upisana kao svojina tuženog BB. Tokom spora – 2019. godine i 2021. godine, ova parcela je dva puta prodata, tako da je u vreme presuđenja kao njen vlasnik u katastar upisana VV iz sela ... . Iz izveštaja Službe za kat. nepokretnosti Gornji Milanovac, utvrđeno je kretanje upisa spornih kat. parcela, kao i tužiočeve parcele od 1948. godine, pa je do 1968. godine kp br. ... bila celovita, a tada je cepana na kp br. ... , koja je upisana u posedovni list kao društvena svojina, a kao korisnik SO Gornji Milanovac. U 2014. godini za kp br. ... , izvršena je konverzija i upisana javna svojina Opštine Gornji Milanovac. Sporna kp br. ... je nakon cepanja upisana kao svojina GG na osnovu ugovora o kupoprodaji, na osnovu rešenja o nasleđivanju je u 2009. godini izvršena promena upisa i kao vlasnik ove parcele upisan BB, a 2013. godine, izvršena je promena upisa za tu kat. parcelu po osnovu ugovora o kupoprodaji i upisan kao njen vlasnik tuženi BB. Kp br. ... je do 1988. godine u katastru bila upisana kao svojina GG, a 1988. godine na osnovu rešenja o nasleđivanju kao njen vlasnik je upisan njegov sin, ovde tužilac AA. Otac tužioca, sada pok. GG je 60-ih godina, misleći da gradi na svojoj kp br. .. napravio poslovni objekat u kome se prvo nalazila električarska radnja koju je tužilac registrovao 02.09.1989. godine. Ovaj prostor tužilac je u periodu od 1990. godine do 1993. godine izdavao. U periodu od kraja 1994. godine do početka 1995. godine, tužilac je proširio objekat tako što je dogradio i registrovao prodavnicu koja bez prekida radi sve do danas. Tužilac je tokom 2005. godine pokušao da izvrši legalizaciju poslovnog objekta, angažovao je geometre i tada je utvrđeno da se objekat prostire ne samo na tužiočevoj kat. parceli broj ... već je svojim većim delom na parcelama tuženih ... i ... Do vremena kada je tužilac pokušao da legalizuje objekat 2005. godine, on i njegov sada pok. otac nesmetano su ga koristili, niko ih u tome nije sprečavao, niti ih je uznemiravao u mirnom korišćenju dela spornih kat. parcela na kojima se nalazi deo tužiočeve prodavnice. Iz nalaza veštaka građevinske struke, utvrđeno je da se objekat tužioca sastoji od četiri celine, koje su bliže opisane u nalazu veštaka, te tri dela čine jedinstvenu funkcionalnu celinu a četvrti deo se može srušiti bez ugrožavanja celine objekta jer je montažni. Iz nalaza veštaka geometra utvrđeno je koji se delovi objekta nalaze na tužiočevoj parceli kp br. ... , da se deo objekta nalazi na kp br. ... – javna svojina, da je ukupno zauzeće na ovoj parceli 96 m2, od čega je 27 m2 pod objektom, a 69 m2 van objekta, dok je zauzeće parcele broj .., tada u svojini BB – 43 m2, od čega je 14 m2, pod objektom a 29 m2, je van objekta. Veštačenjem geometra utvrđene su mere i granice zauzetih površina spornih kat. parcela kao i površina zemljišta neophodnog za redovnu upotrebu objekta, dok nadstrešnica koja se nalazi na kp br. ..., tada u svojini tuženog BB koju je veštak građevinske struke predvideo za rušenje, nije uzeta u obzir prilikom računanja površine zemljišta predviđenog za redovnu upotrebu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja po zaključenoj raspravi pred drugostepenim sudom, sud je odlučujući o tužbenom zahtevu u odnosu na tuženu Opštinu Gornji Milanovac, ocenio da, kako je kat. parcela broj ... u javnoj svojini (ranije društvenoj, odnosno državnoj), uvek bila u posebnom režimu prometa, to se na osnovu gradnje objekta na zemljištu u društvenoj, sada javnoj svojini, nije moglo steći pravo svojine na osnovu pravila o građenju na tuđem zemljištu iz članova 21.- 26. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, jer je raspolaganje takvim zemljištem i sticanje stvarnih prava na njemu bilo, a i sada je, uređeno posebnim zakonima koji nisu predviđali tu mogućnost. Takođe je ocenjeno da u odnosu na tuženu Opštinu Gornji Milanovac, nije moguće primeniti ni pravilo o sticanju po osnovu održaja iz člana 28. stav 2. i 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer je tek izmenama Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima („Sl. list SRJ“, br.29/96) koji je stupio na snagu 04.07.1996. godine, članom 16. brisan član 29. Zakona kojim je bilo isključeno sticanje prava svojine održajem na stvari u društvenoj svojini, a tužilac je već 2005. godine pri pokušaju legalizacije prekinuo svoju savesnost, te u vreme podnošenja tužbe, kao ni u vreme presuđenja, nije protekao rok od 20 godina, propisan članom 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa za sticanje prava svojine održajem, niti je tužiočeva državina bila zakonita, zbog čega je u odnosu na Opštinu Gornji Milanovac, odbijen zahtev za utvrđenje prava svojine na delu kp .. .

Odlučujući o tužbenom zahtevu u odnosu na tuženog BB, drugostepeni sud je ocenio da činjenica da je u katastru posle podnošenja tužbe došlo do promene upisa vlasništva na kp br. ... sa tuženog BB na novog vlasnika VV, ne sprečava da se parnica među istim strankama dovrši a saglasno članu 204. stav 1. ZPP, pa je zaključio da su tužilac i njegov pravni prethodnik savesni graditelji na parceli tuženog broj ... koja je za vreme gradnje bila u privatnom vlasništvu, a vlasnici zemljišta koji su znali za izgradnju se tome nisu protivili. Po stanovištu drugostepenog suda tuženi je kao kupac stekao pravo svojine na nepokretnosti u onom stanju i obimu u kome je uveden u posed, te se kao kupac ne može pozivati na neslaganje faktičkog stanja sa kat. planom, zbog čega je tužbeni zahtev usvojen primenom članova 24. stav 1. i 45. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i utvrđeno tužiočevo pravo svojine na delu kat. parcele broj ... .

Drugostepeni sud je odlučio o troškovima postupka uzevši u obzir uspeh u sporu parničnih stranaka.

Po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima revizije tužioca i tuženog BB, pobijana presuda, kako u usvajajućem tako i u odbijajućem delu, je doneta u svemu u skladu sa relevantnim materijalnim pravom, odnosno odredbama ranije važećeg Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima i sada važećeg Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojima su propisani uslovi za sticanje prava svojine građenjem na tuđem zemljištu i za sticanje prava svojine održajem, a koje su citirane u drugostepenoj odluci.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud ocenio da tužilac i njegov pravni prethodnik na kat. parceli broj ... koja predstavlja javnu svojinu, nisu mogli steći pravo svojine građenjem na tuđem zemljištu, te da do 2005. godine kada je tužilac saznao da je deo njegovog objekta izgrađen na tuđem zemljištu – ovoj kat. parceli kao javnoj svojini, nije prošao zakonom propisan rok od 20 godina za vanredni održaj koji počinje teći 04.07.1996. godine. Takođe suprotno navodima revizije tuženog BB, pravilna je ocena prvostepenog suda da su pravni prethodnik tužioca i tužilac objekat podigli delom na kat. parceli broj ... kao parceli u svojini fizičkog lica, u vreme kada je ta parcela pripadala pravnim prethodnicima tuženog, da su pravni prethodnici tuženog bili upoznati sa ovom gradnjom na parceli koja je tada bila u njihovom vlasništvu i da se tome nisu protivili, zbog čega su ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine na delu ove kat. parcele po osnovu instituta gradnje na tuđem zemljištu.

Pravilna je i odluka o troškovima spora koja je doneta u svemu u skladu sa odredbama čl.153. stav 1. i 154. ZPP, a u skladu sa uspehom parničnih stranaka u sporu.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 414. ZPP, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković