Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA–advokat Mitar Đenisić, zbog povrede zakona iz člana 535. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijana rešenja i naknadni zahtev javnog tužioca za izricanje predložene mere bezbednosti prema osuđenom odbije kao neosnovan ili da ukine navedena rešenja i spise predmeta vrati prvostešenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA–advokata Mitra Đenisića je osnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim rešenjima povređena odredba člana 535. ZKP, iz razloga što nije jasno šta je to sud propustio u presudi kojom je okrivljenog oglasio krivim, jer je presuda doneta na osnovu prihvaćenog sporazuma o priznanju krivičnog dela Sk.br.8/24 od 03.04.2024.godine, koji je okrivljeni zaključio sa Glavnim javnim tužiocem u Ubu, a potpisnici sporazuma nisu predvideli da se prema okrivljenom izrekne mera bezbednosti oduzimanja predmeta. Kako je sadržina sporazuma obavezujuća za sud, to ga sud može samo prihvatiti ili u celosti odbiti. Imajući navedeno u vidu, po oceni branioca, pobijanim rešenjima sud je prekoračio ovlašćenja koja ima kad je u pitanju odlučivanje o izricanju mere bezbednosti. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Iz sporazuma o priznanju krivičnog dela Sk.br.8/24 od 03.04.2024.godine, koji je zaključen između Osnovnog javnog tužilaštva u Ubu i okrivljenog AA, proizilazi da je okrivljeni AA priznao izvršenje krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. KZ i da su se dve strane saglasile da nadležan sud okrivljenog za izvršenje navedenog krivičnog dela osudi na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, koja kazna će se izvršiti na način da će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu mere elektronskog nadzora. Članom 3. sporazuma su se dve strane saglasile da okrivljeni nadoknadi troškove krivičnog postupka Osnovnom javnom tužilaštvu u Ubu u iznosu od 144.750,00 dinara, kao i troškove sudskog paušala i drugih troškova pred sudom koliko isti budu iznosili, a koje troškove je dužan da plati u roku od petnaest dana od dana pravnosnažnosti presude o prihvatanju sporazuma o priznanju krivičnog dela, a članom 4. sporazuma su se dve strane saglasile da se odriču od prava na žalbu.

Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Ubu SPK.br.14/24 od 23.04.2024.godine, prihvaćen je sporazum o priznanju krivičnog dela dela Sk.br.8/24 od 03.04.2024.godine, zaključen između Osnovnog javnog tužilaštva u Ubu i okrivljenog AA. Okrivljeni je navedenom presudom oglašen krivim da je izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, koja kazna će se izvršiti na način da će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu mere elektronskog nadzora. Istom presudom okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove predistražnog postupka Osnovnom javnom tužilaštvu u Ubu u iznosu od 144.750,00 dinara, kao i da Osnovnom sudu u Ubu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, kao te troškove krivičnog postupka na ime nagrade braniocu po službenoj dužnosti, o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem.

Prema odredbi člana 314. stav 1. tačka 3) ZKP, obavezni deo sporazuma o priznanju krivičnog dela predstavlja i sporazum o vrsti, meri ili rasponu kazne ili druge krivične sankcije.

Oredbom člana 535. stav 3. ZKP je propisano da rešenje o oduzimanju predmeta donosi sud kada je u presudi kojom je optuženi oglašen krivim ili rešenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja propušteno da se donese takva odluka.

Po oceni Vrhovnog suda, sporazum o priznanju krivičnog dela predstavlja saglasnost volja dve strane, javnog tužioca i okrivljenog, koji obuhvata sve ono oko čega su se dve strane želele sporazumeti, a odnosi se na priznanje krivičnog dela, visinu kazne i druge krivične sankcije i u tom smislu bili u obavezi da sporazumom obuhvate i sve obavezne elemente koji su predviđeni odredbom člana 314. ZKP. U konkretnom slučaju nadležni javni tužilac i okrivljeni su se sporazumeli da okrivljeni prizna izvršenje krivičnog dela, sporazumeli se o visini kazne i o troškovima krivičnog postupka, te je opredeljena i njihova visina, koji sporazum je prihvaćen od strane suda, a sporazumom nije određeno da se prema okrivljenom izrekne mera bezbednosti oduzimanja predmeta, iako je to predviđeno članom 350 stav 5 KZ.

Po nalaženju ovog suda, u konkretnoj procesnoj situaciji kada su se javni tužilac i okrivljeni saglasili i kada je takav sporazum prihvaćen presudom od strane suda, sud nije mogao posebnim rešenjem primenom člana 87. stav 1. KZ prema okrivljenom izreći meru bezbednosti oduzimanja predmeta, jer je takva odluka u suprotnosti sa sporazumom o priznanju krivičnog dela, te se ne može primeniti odredba člana 535. stav 3. ZKP iz razloga što se u konkretnom slučaju ne radi o propuštanju suda da u presudi donese takvu meru, s obzirom da ista nije ni bila predviđena sporazumom, već je Osnovni sud u Ubu imao mogućnost da shodno odredbama člana 316.,317. i 318. ZKP odbaci, prihvati ili odbije podneti sporazum, ali ne i da naknadno donosi odluke koje nisu predviđene istim.

Kako se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pobijanim rešenjima Osnovnog suda u Ubu, povređena odredba člana 439. tačka 3). ZKP, to je Vrhovni sud usvojio zahtev i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Ubu Kppr 179/24 od 28.01.2025.godine i Kv.br.12/25 od 11.02.2025.godine i predmet vratio Osnovnom sudu u Ubu na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković